Књига „Филмски водич Београда 1944-1963“ Слободана Аранђеловића, у издању Југословенске кинотеке, даје пресек биоскопског и фестивалског живота у првих 20 послератних година, са подацима са шпица око 4.000 наслова приказаних у том периоду у Београду.

 

На промоцији тог јединственог издања 23. маја у сали „Макавејев“, говорили су управник Архива кинотеке Александар Ердељановић, редитељ Слободан Шијан, аутор – филмски и џез критичар и публициста Слободан Аранђеловић и сарадник на књизи Давид Кецојевић, а емитована је и изјава редитеља и историчара уметности Ђорђа Кадијевића.

Ердељановић је истакао да је Аранђеловић, некадашњи уредник програма Кинотеке, већ шест деценија активан на пољу филма и кинематографије и да је водич плод његовог огромног искуства и невероватне занесености покретним сликама.

„То је и у светским оквирима респектабилна филмогафска хроника приказивачке делатности. На скоро 930 страница овог и по обиму свеобухватног прикупљачког и архивистичког дела може да се прати историја дистрибуције, прво само биоскопске, а затим и телевизијске, уз посебно одвојене годишње програме филмова Музеја кинотеке, места на којем је аутор заволео филм и заувек се везао за њега“, оценио је Ердељановић.

Како је додао, кроз мноштво информација и података о филмовима у књизи могу се пратити развој и промене укуса биоскопске публике, утицај укупне, али и дневне политике на репертоар, као и општи трендови којима су се дивиле ондашње генерације гледалаца.

„Аранђеловић, или Бобан како га сви зову, деценијама је познат као човек који у биоскопу, на почетку и завршетку сваког филма, на неким папирићима уписује себи знане податке. Неки, а нарочито млађи посетиоци Музеја кинотеке, коментарисали су то понекад и с подсмехом, али као резултат свега тога појавила се ова монументална књига“, рекао је Ердељановић.

Уз најаву да се очекују други и трећи том, нагласио је да је „Југословенска кинотека можда једини прави издавач овакве књиге која ће послужити не само студентима и филмским стручњацима, архивистима и историчарима филма, већ и обичним филмофилима, којима је филм често нешто више од живота, а њих још увек доста има у овом граду“.

Слободан Шијан је истакао да треба да се поклонимо Аранђеловићу који је припремио ову књигу мимо система, радећи оно што би требало да буде посао институција.

„Ми нисмо знали основне ствари као што је, на пример, наслов на српском неког филма приказаног 1956. године, нити сам имао кога да питам. Ово су неке суштинске ствари које је Бобан утврдио у овој књизи и за то мора да се ода признање“, рекао је Шијан, додајући да би било добро да Кинотека или Филмски центар Србије ураде исто за међуратни период.

Шијан је напоменуо да не може да да стручно мишљење о књизи, јер је реч о огромном броју података. „С временом ће се показати колико је у њој све тачно, али оно што је неопходно било да се уради је ту, тај фундаментални део, да знамо како су се филмови звали, које године су премијерно приказани. То су сјајни подаци, а да ли је уз неки филм наведено више или мање глумаца није толико битно. Сви ти подаци постоје на интернету, а за нас је важно што сада имамо одакле да почнемо истраживање“.

„Ово је један сегмент наше литературе о филму који је недостајао. На бази водича сада може даље да се ради, да се пишу књиге, на пример, о програмској политици увоза филмова или о томе како је биоскопски репертоар утицао на нашу кинематографију“, рекао је Шијан.

Ђорђе Кадијевић је у видео снимку признао да га је ова књига довела до сазнања да је гледао тако мало филмова у поређењу с његовим претходним утиском да их је гледао богзна колико.

„Књига је направљена тако да бих је одмах препоручио за обавезну лектиру на Факултету драмских уметности. Она садржи податке са драгоценим интенцијама које мора знати свако ко се професионано бави филмом или ко је истински заинтересован за филмску уметност. Баца светло на Београд са једне до сада неактивиране позиције, позиције зраке филмске слике из кино кабине. Показује каква је била дистрибуција, шта нам је све понуђено“, рекао је Кадијевић, додајући да то одражава и дух једног времена и културе.

„Дивим се аутору који је уложио толико времена и енергије за ово јединствено издање. Оно заслужује почасно место у нашој филмској литератури“, закључио је Кадијевић.

Аранђеловић је изјавио да ово вече посвећује пријатељима и уметницима који више нису међу нама – Николи Стојановићу, Душану Макавејеву, Влади Петрићу, Љуби Радичевићу и Мићи Милошевићу, са којима је годинама водио интелектуалне и инспиративне разговоре.

Нагласивши да је овај водич ауторска књига, јер он није архивиста, Аранђеловић је рекао да је податке о филмовима почео да скупља још као дечак и да је с временом од хобија направио посао.

„За мене је закон филмска трака и закон је Кинотека. Још 1977. године имао сам први ВХС апарат. Тако сам скидао шпице. Подаци у књизи су 99 посто са шпица филмова. Не верујем много у податке из разних публикација и са интернета. Међутим, млади редитељ Давид Кецојевић помогао ми је да путем интернета нађем неке филмове које нигде другде нисам могао“, изјавио је Аранђеловић.

Кецојевић је истакао да му је част што је сарађивао на овом издању. Како је напоменуо, лако је данас сазнати податке са интернета, али је неко прво морао да их нађе и верификује.

„Податке са интернета треба гледати с резервом. Истраживањем кроз више извора долазио сам до тачних података, мада је и даље најважнија шпица“, рекао је Кецојевић.

У књизи су филмови обрађени абецедно по годинама и хронолошки у оквиру програма у којима су премијерно приказани, од новембра 1944. до децембра 1963. године.

Након промоције приказан је италијански филм „Двобој“ (1941) Рената Кастеланија, који је у Београду био на репертоару само у децембру 1944. године.

Избор филмова из водича приказиван је пре неколико година у Музеју кинотеке у циклусу „Београдски филмоплов 1944-1963“.