Библиотека Југословенске кинотеке добила је име Олге Добровић (1903-1994), која ју је основала и водила током првих деценија, а нови назив званично је проглашен 6. јуна, на Дан Кинотеке, која обележава 75 година рада.

 

Овом приликом представљена је и поштанска марка у издању поште Србије у част јубилеја Кинотеке, ауторски рад режисера анимације Милисава Банковића.

Директор Кинотеке Југослав Пантелић оценио је да је ова поштанска марка, с нацртаним ликовима познатих српских глумаца који се у балону дижу ка небу, атипична и да симболизује непролазност, вечност филмске уметности, а истовремено представља афирмацију уметности анимације.

Милисав Банковић је изразио задовољство што је током истраживања за пројекат гледао дивне филмове, тражећи карактеристичне ликове. На пример, Бору Тодоровића је представио као Ђенку (из филма „Маратонци трче почасни круг“), а Данила Бату Стојковића као Илију Чворовића (из „Балканског шпијуна“).

„Цртеж је стилизован, има и карикатуралну страну, а балон је винтиџ што упућује на дугу традицију нашег филма“, рекао је Банковић.

Адам Софронијевић из Поште Србије изјавио је да је поносан на ову марку, једну од ретких за коју је дизајн урађен ван те установе, која иначе има свој дизајнерски студио и освајала је многа међународна признања за најлепше марке.

„Ипак, гледамо да ангажујемо и талентоване људе ван куће, који доносе нове идеје. Ова марка је неупитно нешто ново, лепо и у визуелном и у идејном смислу. Балон носи нашу филмску уметност у вечност, док ће је марка носити широм света на писмима и разгледницама, а такође је чувати кроз време, јер је филателија такође непролазна“, рекао је Софронијевић.

Југослав Пантелић је изјавио да идеја да библиотека добије име Олге Добровић потиче још из времена када је свечана сала Кинотеке названа сала „Макавејев“, по чувеном редитељу Душану Макавејеву.

„Наша специјализована филмска библиотека сада носи име особе која је однеговала већину аутора који су чинили и чине  југословенску и српску кинематографију, особе која је уложила себе у настанак и правилно функционисање те библиотеке. Олга Добровић је заслужна што и данас с поносом истичемо овај храм знања, сачуван и обогаћен. Све ове књиге, сада и дигитални носачи, су ту да усмеравају и образују оне који ће и убудуће чинити кинематографију и то не само наших простора, јер посетиоци библиотеке долазе из свих крајева света“, рекао је Пантелић.

У читаоници библиотеке изложене су и реплике многобројних портрета Олге Добровић, које је радио њен супруг, велики сликар Петар Добровић.

Кустос Кинотеке Ирина Кондић захвалила је Легату Петра Добровића који је љубазно уступио фотографије, као и принтове уља на платну које је чувени сликар радио инспирисан својом супругом.

У име породице окупљенима се обратила Весна Пешић, сестричина Олге Добровић, захваљујући се Кинотеци што чува успомену на њену тетку, из угледне новосадске породице Хаџи.

„Била је чудесна лепотица, достојанствена и посебна личност. Имала је модерна схватања, била је феминисткиња, нудисткиња“, рекла је Весна Пешић, присетивши се и неких анегдота.

Што се тиче рада у библиотеци, истакла је колико се Олга Добровић трудила и како је „у време општег културног замаха у Југославији држала темпо, пратила трендове“.

„Када смо гледали прве америчке филмове, долазили смо код тетке да гледамо филмске часописе с нашим љубимцима. Набављала је све што је било актуелно. Зато су људи који су се бавили филмом долазили сваки дан код ње у библиотеку. Ту су стизали часописи из целог света. Било је то светилиште за оне који су се бавили филмом. На пример, један Влада Петрић је поникао из те библиотеке“, рекла је Весна Пешић.

Како је додала, њена тетка је и по одласку у пензију била активна, пасионирано правећи каталоге с фотографијама и подацима о целокупном опусу Петра Добровића.

Нови управник библиотеке Радиша Цветковић истакао је да овим чином Кинотека обележава не само наслеђе Олге Добровић, већ и своју богату историју и еволуцију.

„Од свог оснивања Кинотека је била витална институција за заштиту филмске баштине, а њена библиотека, чији је настанак и организација била заслуга госпође Добровић, играла је кључну улогу. Почевши као део Комитета за кинематографију Владе ФНРЈ, библиотека је постала интегрални део Југословенске кинотеке, а данас је незаобилазан ресурс за све који се интересују за филмску уметност, не само са ових простора. Са својим богатим фондом књига, часописа, приручника, филмографија, новинских исечака и тако даље, библиотека се формирала као једна од најрелевантнијих и најбогатијих на Балкану. Фонд је данас смештен у модерну зграду у Узун Мирковој улици, прилагођен потребама савремене библиотеке. Са широким профилом корисника, укључујући љубитеље филма, професоре, ученике, студенте уметничких академија, новинаре, критичаре, докторанте… постаје незаобилазно место за све који желе да се упусте у свет филма и сазнају више о његовој историји, али и о најновијим дешавањима“, рекао је Цветковић.

„Библиотека је место које инспирише, образује и спаја љубитеље седме уметности свих профила, те је привилегија бити део њеног наслеђа и доприносити њеном даљем развоју“, истакао је Цветковић.