Манифестација Дани словеначког филма по седми пут је свечано отворена у Југословенској кинотеци, где ће од 8. до 11. децембра бити приказано осам дугометражних филмова новије продукције и осам кратких играних и документарних филмова, уз пратеће програме, у организацији Друштва Словенаца „Сава“ у Београду, Амбасаде Словеније и Филмског центра Словеније.
У оквиру отварања ревије 8. децембра у сали „Макавејев“ извршена је симболична примопредаја старих словеначких филмова који су од 1968. године чувани у Југословенској кинотеци.
Словеначки амбасадор у Србији Дамјан Бергант изјавио је да му је част да учествује у отварању фестивала у који је Друштво „Сава“ уложило велику енергију, те истакао колико су филмови важан део словеначке културне баштине.
„Ово је за нас посебна прилика и зато што је пре неки дан потписан уговор између Републике Словеније и Републике Србије о примопредаји 13 старих, традиционалних филмова који припадају Републици Словенији. Сутра ови филмови крећу на пут ка Љубљани. Они су чувани у Југословенској кинотеци од 1968. године, зато што тада Словенија није имала могућности да дела снимљена на нитратној траци чува у адекватним условима“, рекао је амбасадор, помињући да је потом дошло до распада Југославије и периода компликованих односа.
„Срећан сам да смо сада, после толико година, успели да постигнемо споразум и ти филмови, који су веома значајан део наше културне баштине, путују назад у Словенију“, рекао је амбасадор Бергант, позивајући да му се за говорницом придруже директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић и директор Архива Словеније др Бојан Цвелфар ради званичне примопредаје.
Југослав Пантелић је прецизирао да су се у Југословенској кинотеци деценијама чувала остварења настала у продукцији „Триглав филма“ из Љубљане, међу њима и један од најзначајнијих филмова словеначке кинематографије „На својој земљи“ (1948) Франца Штиглица.
„Након вишегодишњих преговора постигли смо споразум о начину преузимања ових филмова који су остали у Београду, а који су предати на чување још давне 1968. године. Током тог периода они су били доступни и словеначкој и светској филмској јавности“, рекао је Пантелић.
Др Бојан Цвелфар је изразуо велико задовољство што је договорено преузимање и транспорт ових филмова.
„Ти филмови су 53 годне били похрањени овде. Захваљујем Југословенској кинотеци, директору Пантелићу и његовим претходницима за стручну заштиту и чување тих филмова. Ми ћемо их одмах дати на листу за дигитализацију“, рекао је Цвелфар, додајући да је „ганут примопредајом ове првокласне културне баштине“.
На отварању Дана словеначког филма, чији је уметнички директор и селектор Драгомир Зупанц, публику су поздравили председник Националног савета словеначке националне мањине у Србији и председник Друштва „Сава“ Саша Вербић, као и управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић.
Програм је почео дигитално рестаурираним филмом „Довиђења у следећем рату“ (1980), који је у словеначкој продукцији режирао Живојин Павловић, према роману „Менует за гитару“ Витомила Зупана.
Уочи пројекције публици се обратила редитељева ћерка, драмска уметница Милена Павловић, помињући његову повезаност са Словенијом, коју је упознао и заволео још као младић, боравећи на Голнику где се лечио од туберкулозе.
„Жика је заволео словеначки језик, природу, књижевност, филмове, људе и та љубав је остала до краја. Волео је словеначке глумце, сматрао је да имају велики потенцијал. Дружио се и сарађивао са многим људима из Словеније“, рекла је Милена Павловић, додајући да се Живојин Павловић сматра и српским и словеначким редитељем.
Павловић је у Словенији снимио и филмове „Црвено класје“ (1979) и „Лет мртве птице“ (1973).
У оквиру пратећег програма, који уређује др Ивана Кроња, у фоајеу Кинотеке постављена је изложба филмских плаката из опуса Павловића и Зупана, уз подршку Кинотеке Словеније, Филмског центра Србије и Југословенске кинотеке, док ће 9. децембра бити одржан округли сто на тему „Живојин Павловић у словеначкој кинематографији“.
Наредних дана на програму су филмови „Некад су били људи“ Горана Војновића, „Застој“ Винка Модерндорфера, „Санремо“ Мирослава Мандића, „Словенац који је прелетео век“ Душана Милавеца и други, а улаз је слободан.