Награда Удружења драмских уметника Србије за животно дело Добричин прстен уручена је Милени Дравић на свечаности 15. децембра у препуном Звездара театру. Многобројне колеге, пријатељи и обожаваоци поздравили су стојећим овацијама диву српског и југословенског глумишта.

 

Председник Удружења Војислав Брајовић истакао је да је чаробница наше сцене Милена Дравић јубиларни, 30. лауреат ове најзначајније глумачке награде, која се додељује од 1980. године, а међу добитницима су били Љуба Тадић, Мира Ступица, Мија Алексић, Зоран Радмиловић…

Златну реплику прстена који је пре тачно 80 година добио бард српског глумишта Добрица Милутиновић (израда Златаре Јокић) и уникатну осликану диплому (рад Герослава Зарића) Милени Дравић су заједно уручили Воја Брајовић и председник жирија Предраг Ејдус, који је и прочитао образложење.

“Милена Дравић је глумица оног највећег формата који прелази и превазилази границе медија, жанрова и улога. Она наступа у ратним спектаклима и камерним драмама, од популарних шоу програма и урнебесних комедија до лирских трагедија. Од урбаних побуњеница до учитељица, директорки позоришта и банака, девојчица, девојака, жена, љубавница, мајки, до краљице и вечне Мод – њене трансформације неограничене су и непоновљиве. За више од пола века глумачког стажа са изузетним талентом и шармом одиграла је близу 200 улога на позоришним сценама, филмском платну и телевизијском екрану”, истакао је Ејдус.

Примивши награду Милена Дравић је рекла да је лепо опет стајати на сцени Звездара театра и то са прстеном Добрице Милутиновића, великана и легенде српског глумишта.

“Више од две године нисам наступила. Судбина је ваљда тако хтела, али оно што знам је да су у цео овај простор, на сцени, у гледалишту, у гардеробама, у зидовима Звездара театра утиснуте велике емоције, стрепње, треме, надахнућа, радости играња, а под будним оком душа Бате (Стојковића), Руже (Сокић), Боре (Тодоровића), Пере (Краља), Циге (Јеринића), Ђузе (Стојиљковића), мога Драгана (Николића)”, рекла је Милена Дравић.

Добитница многобројних награда у земљи и иностранству истакла је да јој ово признање посебно значи зато што је еснафско.

Захвалила је Удружењу што јој је уз прстен подарило и књигу, монографију коју је о њој приредила Татјана Њежић, затим позориштима у којима је играла, као и “свим филмским и телевизијским продукцијама широм земље које више нема, а у којој сам оставила себе”.

Такође је захвалила драгој публици, а посебно пријатељима и сарадницима који су је на свечаности, како је рекла, исувуше нахвалили.

Пре самог уручења награде говорили су Душан Ковачевић, Дејан Мијач, Јагош Марковић, Јелисавета Сека Саблић, Раде Шербеџија, Радослав Зеленовић, Бранка Петрић, Стефан Арсенијевић, Јелена Ђокић, Здравко Шотра, који су бираним и топлим речима, са пуно емоција изражавали дивљење и поштовање према глумици бриљантне каријере и часној особи.

Редитељ Јагош Марковић приметио је да остаје тајна како Милена Дравић успева да буде истовремено звезда, а скромна, притом добар и честит човек, те подсетио на подршку коју су она и Драган Николић дали студентским протестима 90-их година.

Глумица Бранка Петрић истакла је њену сензуалност и лепоту, редитељ Здравко Шотра харизму и приступ послу на начин врхунског професионалца, а Сека Саблић да Милена у пројекат увек улази радосна и узбуђена, са љубављу према колегама, али и захтевом за перфекцију.

Брајовић је прочитао духовити “Трактат о Милени” који је послао редтељ Душан Макавејев, а Раде Шербеџија је уз поетски надахнуту беседу о својој другарици и хероини извео неколико песама са бендом Васила Хаџиманова.

У оквиру свечаног програма приказан је и “Мали филм о великој Милени”, у режији Милоша Радовића, који даје пресек њене каријере кроз многобројне филмске инсерте, снимке из представа и емисије “Образ уз образ”, уз текст Душана Ковачевића и Татјане Њежић.