Стална поставка „Музеј Феста“ свечано је отворена 2. марта у Музеју кинотеке у Косовској улици. О значају Феста и његовој вези с Кинотеком говорили су ауторка поставке Ксенија Зеленовић, директор Југословенске кинотеке и уметнички директор Феста Југослав Пантелић и некадашњи директор Кинотеке Радослав Зеленовић, који је Музеј Феста прогласио отвореним.

 

Пола века Феста смештено је у музеј, што не значи његов крај већ верификацију значаја и вредности тог фестивала, као и приближавање публици једне богате историје, истакла је Ксенија Зеленовић, координаторка програма Кинотеке и чланица Одбора Феста.

Према њеним речима, јубилеј је био прилика да се подсетимо почетака, златних година, криза, редефинисања, процвата и осталих фаза фестивала који је за Београд и Србију свих тих година представљао прозор у свет, позиционирао наш град и земљу на мапу светских филмских фестивала и доводио код нас светска имена седме уметности.

Ксенија Зеленовић је истакла да сала у Косовској улици представља историјско место које годинама повезује Фест, на коме смо неке филмове видели први пут и Кинотеку, која је те филмове чувала и чува за будућа поколења, те је Музеј кинотеке логично место за реализацију ове сталне поставке.

Услед великог броја материјала, а не тако великог простора, већина видео и аудио материјала, писаних и штампаних текстова, фотографија и новинских чланака представљена је на видео-екранима, с нагласком на значај звучних ефеката, који подстичу сензибилитет посетилаца, изазивајући осећања која свако од нас има према Фесту.

Музеј Феста је замишљен „као простор сећања и носталгије, а обе категорије функционишу фрагментарно и асоцијативно“, изјавила је Ксенија Зеленовић, те захвалила на помоћи у реализацији Министарству културе Србије и Секретаријату за културу Београда, затим Филмским новостима, РТС-у и другим установама које су уступиле материјале, као и низу појединаца.

Југослав Пантелић је признао да су „емоције прорадиле“ и да „не може да одвоји поглед од ових екрана“, присећајући се многих година проведених на Фесту.

Пантелић је изразио задовољство што је пре две године Одбор Феста, тада на челу са Иваном Карлом, прихватио његов предлог да „првих пола века Феста ставимо у нешто што би било Музеј Феста“.

„Идеја је моја, а Карл је инсистирао да се то деси управо овде, у старој Кинотеци. Сигуран сам да ће они који су сведочили сјајној и турбулентној историји Феста уживати у овој поставци. Многи ће видети и себе на неком од ових екрана, јер снимци приказују све аспекте фестивала, а важан аспект Феста свакако је и његова верна публика“, изјавио је Пантелић.

Радослав Зеленовић присетио се првог Феста, одржаног  1971. године и првих новинарских пројекција које су биле управо у Музеју кинотеке.

„Кинотека је увек била уз Фест, било кроз ангажман њених људи на фестивалу, било кроз начин како су чувани ти филмови. Те 1971. године сам дошао у Дом омладине. Један од најважнијих програма била је, пред 2. Фест, ретроспектива са 1. Феста. То је трајало шест месеци. Тада сам предлагао да се у Београду отвори биоскоп у којем би се приказивали само филмови са Феста“, рекао је Зеленовић.

Касније, у годинама када није одржан званични Фест, због санкција (1993. и 1994.) „ипак га је било захваљујући Кинотеци – организовали смо један Фест са репризним филмовима у Сава центру, а наредне године у самој Кинотеци програм „Сећам се… 100 филмова Феста“, истакао је Зеленовић.

Како је додао, некада је важило „ако желите да привучете људе у биоскоп – ставите натпис ’филм са Феста’ и публика је ту“.

„Можда је Музеј Феста могао да буде отворен и у Дому синдката или Сава центру, али мислим да је најприкладније што је овде. Јер Фест буде, видимо филмове – и прође. А онда филмови дођу тамо где им је место и увек у дворанама Кинотеке можете да се подсетите зашто је неки филм важан“, рекао је Зеленовић.

Напомињући да смо у бившој земљи, због специфичног  статуса, били у прилици да видимо и источне и западне филмове, рекао је да је колекција Кинотеке велика захваљујући и томе што се годишње увозило више од 300 филмова, а они који су били приказани на Фесту имали су посебан третман, за њих се плаћао мањи порез.

„Фест ми је, уз Палић, један од најдражих фестивала. Увек сам говорио да је то наш пут око филмског света за десетак дана. Ова поставка је наш пут у прошлост, не за десетак дана него, надам се, заувек“, поручио ј Зеленовић, отварајући Музеј Феста у Музеју Југословенске кинотеке.