Комеморација поводом смрти редитеља Крсте Шканате (1924-2017) одржана је 22. фебруара у Музеју кинотеке у присуству чланова породице, пријатеља и колега једног од најзначајнијих српских и југословенских аутора документарног филма.

Председник Удружења филмских уметника Србије Милан Кнежевић, упутивши саучешће породици, али и свим ствараоцима седме уметности, захвалио је онима који су дошли да одају почаст, како је истакао, великану и легенди наше филмске документаристике. Потом је приказан Шканатин антологијски филм Носталгија вампира.

Филмски аутор и теоретичар Божидар Зечевић подсетио је да је Шканата био „један од оних који су стварали београдску школу документарног филма, са којом се српски кинематограф уписао у светску баштину“.

„Шканата био снажна и богата личност, бескомпромисни и високо морални стваралац. Обележио је свој век филмовима – међашима епохе друге половине 20. века“, оценио је Зечевић и навео филмове У сенци магије, Извештај о селу Завој, Уљез, Први падеж човек , Одричем се света, Ратниче вољно, Носталгија вампира, Хвала на слободи, Мошевац…

Иако овеначан највећим домаћим и светским наградама, аутор којем је још 1967. године приређена ретроспектива у Музеју модерне уметности у Њујорку, „Шканата је до краја живота остао присан, народни човек“, рекао је Зечевић, додајући да су угледни страни критичари о њему писали да је аутор жестоких драма, велики филмски стваралац акције, непосредног израза, истински песник документарног филма.

„У свом окружењу остао је наш Крле, београдски боем, јунак безброј анегдота једног живописног доба наше културе“, изјавио је Зечевић, додајући да ће се о Шканатином делу тек писати књиге и докторати.

Продуцент Никола Тоља Вучинић, некадашњи дугогодишњи директор Дунав филма, подсетио је да Шканата никада није писао сценарија за своје филмове. Како је објаснио, “Шканата је правио тачан оквир пре снимања, потпуно се посвећивао одабраној теми, али није писао сценарио. Његова оловка била је његова бриљантна камера”.

“У души је носио честитост детета, али је имао чврст животни став и јасну идеологију уметника којој је остао доследан током целе каријере”, истакао је Вучинић.

О Шканатином животу и раду говорили су и редитељ Мирослав Јокић, који је својевремено приредио монографију о њему, као и филмски критичар и теоретичар Срђан Вучинић.

Кремација посмртних остатака Крсте Шканате биће 25. фебруара на Новом гробљу у Београду, а урна ће касније бити положена у Алеју заслужних грађана.