Летњи троброј часописа „Кинотека“ посебну пажњу поклања 24. издању Нитратног фестивала, као и добитницима Златног печата кинотеке Вери Чукић и Предрагу Пеги Поповићу, који ће награде примити на Дан Југословенске кинотеке, 6. јуна.
Богато илустровани часопис доноси и есеј о редитељу Виму Вендерсу, приказ књиге о песнику и редитељу Мирославу Антићу, рецензију каталога сталне поставке „Наш музеј филма“, некадашње критике још два остварења рестаурисана у пројекту А1 Кинотека – „Чувар плаже у зимском периоду“ и „Нека друга жена“. Сарадници „Кинотеке“ пишу и о холивудској звезди Мерилин Монро, о феномену духова на филму и другим темама.
На насловној страни објављен је портрет наше филмске диве Вере Чукић, о чијем животу и раду пише Маријана Терзин Стојчић: „Манирима, стилом, савршеним говором, духовном ширином, школованошћу и лепотом, Вера се издвајала. Та издвојеност можда је сузила глумачки фах, па се неретко чуло да је преснажна, предобра, прелепа, упркос томе што је глумачке нијансе прецизно, школски могла да изнесе“. Након опсежне анализе ауторка закључује: „Достојанство и сигурност, који се ретко срећу код глумица, с пристојном дозом надмености, красили су Веру Чукић до краја активне каријере“.
Каријеру директора фотографије Предрага Пеге Поповића такође је представила Маријана Терзин Стојчић, истичући да је он био први дипломирани сниматељ у Југославији, те да је „уписан у анале домаће кинематографије као фактички први дипломирани, незаобилазни, слободнопромишљајући аутор сликовно фотографске компоненте филмског дела… У сваком од 25 играних филмова које је снимио, трагајући и проналазећи најбоља решења, Пега Поповић био је та изузетно важна спона између редитеља и глумца, између идеје филма и његовог изгледа“.
О Виму Вендерсу пише Ана Марија Роси на основу његове књиге есеја и разговора „Логика слика“, која „сажима првих 20 година филмског стваралаштва славног немачког редитеља“ и кроз коју уметник „углавном одговара на једно питање: Зашто снимам филмове?“ Ауторка наводи Вендерсов одговор: „Па, зато што… Нешто се деси, видимо како се то дешава, снимамо док се дешава, камера посматра, чува снимљени материјал и онда можемо све изнова да посматрамо. Тога више нема, али ми то можемо и даље да посматрамо. Истина о егзистенцији те ствари није изгубљена…“.
Часопис најављује 24. Фестивал нитратног филма, са 48 остварења из 31 архива Европе, Јапана, Кине и САД. Директор и селектор Александар Саша Ердељановић истиче да су на програму филмови најразличитијих жанрова, од којих ће многи имати српску премијеру или су тек недавно откривени и идентификовани, дела старих мајстора као што су Ернст Лубич, Жилијен Дививије, Кенђи Мизогучи, Ерих фон Штрохајм… Биће приказан и рестаурисани класик црног таласа „Свети песак“ (1968) Мирослава Антића, који је због тема Информбироа и Голог отока завршио у бункеру.
Чувени песник Мирослав Мика Антић је од 1967. до 1971. године снимио осам кратких играних филмова и документараца и два дугометражна играна филма („Свети песак“ и „Доручак са ђаволом“). Тим опусом бави се књига Бојана Кумовића „Филмско стваралаштво песника Мирослава Антића“, коју представљамо у рубрици Са полица библиотеке. Рецензент Жарко Димић оцењује да је аутор књиге дао „одличну и прегледну филмску биографију“ Антића и „темељан историјат“ војвођанске филмске продукције кроз опис деловања продуцентске куће „Неопланта филм“ из Новог Сада.
„Трагична хероина блиставог осмеха“ наслов је текста Братислава Михаиловића поводом 60 година од смрти Мерилин Монро, која је била „глумица, певачица, модел и ултимативни секс-симбол 20. века! Њен живот, као и њена смрт, били су сензација. Да је неким случајем остала жива, данас би имала 96 година и етикету некадашње глумице и бивше фаталне заводнице. С обзиром да је Бог с њом имао другачије планове, ушла је у легенду и постала један од највећих холивудских митова…“.
У сусрет пројекцијама још два дигитално рестаурисана филма у пројекту А1 Кинотека, овај број часописа преноси критике из прошлости. О филму „Чувар плаже у зимском периоду“ (1976) Горана Паскаљевића писали су Мића Милошевић у листу „Борба“, под насловом „Свакодневна прича, несвакодневни резултат“ и Мира Боглић која је критику у „Вјеснику“ насловила „Фарса са руба живота“. У тексту „Неки други кримић“ Славко Лазаревић у „Илустрованој политици“ даје приказ филма „Нека друга жена“ (1981) и разговор с редитељем Миомиром Микијем Стаменковићем.
Рецензију каталога сталне поставке Југословенске кинотеке „Наш музеј филма“ написала је др Невена Даковић, оцењујући да је то „пажљиво осмишљена публикација која на 372 раскошно илустроване странице текста и пропратних података / потписа фотографија изложбених артефаката, на српском и енглеском језику, минуциозно прати изврсну, слојевиту и комплексну сталну поставку, иначе 2020. награђену годишњом наградом Националног комитета ИКОМ Србије, репрезентативног удружења у култури“.
У рубрици Фељтон наставља се избор одломака из књиге „Пријатељи драги, не заборавите ни старе филмове“, последњег објављеног дела Жике Богдановића, некадашњег директора Југословенске кинотеке.
Уз циклус Шок коридор представља Ненад Беквалац пише о духовима на филмском платну. Аутор сматра да ће се „приче о духовима увек боље продавати као књиге него као филмови“. Након прегледа мање или више успешних адаптација уклете прозе закључује да „филмски аутори не одустају и још увек покушавају да нас добро уплаше, али њихова намера углавном се завршава само на томе“ и да „приче о духовима и даље успевају да направе паре, али само захваљујући публици жељној оних сцена које ће је натерати да скочи из столице“.
О бесплатној филмској секцији за средњошколце, одржаној у Југословенској кинотеци од септембра 2021. до фебруара 2022. године, извештава Радиша Цветковић, који је био и један од ментора, уз Машу Сеничић и Јована Марковића, за 15 младих полазника секције.
Из сталне поставке „Наш музеј филма“ у овом броју представља се део фестивалског живота југословенске кинематографије оличен у многобројним изложеним наградама, и то целина у којој се налази право богатство – Златне арене с Пулског филмског фестивала.
Рубрике In memoriam и Трагови на филму доносе текстове о недавном преминулим филмским уметницима – о глумцу Фреду Ворду и редитељу Марвину Џ. Чомском (из пера Ненада Беквалца), као и о глумцима Жаку Перену (Бојан Ковачевић) и Мишелу Букеу (Бранислав Ердељановић).