Љубитељи историје филма у новом броју часописа Кинотека могу да сазнају занимљиве детаље о магу неме ере Фрицу Лангу, старим мајсторима новог Холивуда – Теренсу Малику, Џону Милијусу и Мајклу Ћимину, о чувеном професору са Харварда Влади Петрићу. Из садржаја овог броја директор Кинотеке Југослав Пантелић истиче и интервјуе са савременим филмским уметницима – француском глумицом Фани Ардан, редитељем Дарком Бајићем, сценографом Миљеном Кљаковићем Креком.
Са насловне стране смеши се млада Џин Сиберг, јунакиња филма „До последњег даха“, првенца Жан-Лика Годара и једног од најутицајнијих филмова француског новог таласа, који слави јубилеј – 60 година трајања.
Број отвара текст посвећен Фрицу Лангу, чије су покретне слике постале архетипски део културе човечанства и промишљања о друштву и цивилизацији, а неке од њих ће бити приказане у новембарском програму Неми дан у Музеју кинотеке. „Биланс једне од највећих редитељских каријера у повести кинематографије, дуге преко четири деценије (1919–1960), заиста је импозантан – 43 ауторска филма и два непотписана дела. То је каријера Бечлије из мешовите хришћанско-јеврејске породице Фрица Ланга који је по много чему обележио поратни немачки неми и почетке звучног филма, као и златно доба америчког филма од друге половине тридесетих до краја педесетих година 20. века“, пише Александар Саша Ердељановић.
За програм Мој избор листу је саставио редитељ и професор Дарко Бајић, препоручивши ауторске филмове из 70-их година 20. века. „Био је то златан период мог живота“, истакао је он у разговору са Зорицом Димитријевић, присећајући се доба када су филм и биоскоп били у моди. Бајић је говорио о томе шта цени код старих мајстора попут Висконтија или Трифоа, о значају Кинотеке и Феста, сусрету аналогног и дигиталног медија, као и о свом новом филму „Име народа“ који ових дана улази у биоскопе.
У рубрици Филмски јубилеј Радиша Цветковић пише о Годаровом филму „До последњег даха“ (1960), истичучи да „ни после више од пола века не јењава очараност спектакуларним анархизмом филмске зверке која је најавила револуцију, а од учесника филма легенде“, те да је овај филм „остао доказ колико филмско дело може далеко да одјекне, промени основне принципе седме уметности, али и ток живота целе генерације“.
Теоретичар и историчар филма проф. др Владимир Влада Петрић, филмски аутор и критичар, професор на Универзитету Харвард, на којем је основао и водио Филмски архив, преминуо је прошле јесени (13. новембра 2019). У тексту „Година без Владе“ његов некадашњи студент Михаило Миша Недељковић, пише о њиховим професионалним и личним контактима из времена када је већ и сам постао професор у Америци, као и о својој улози у настанку чувеног Петрићевог филма „Зид сећања“.
Сандра Перовић је разговарала с једном од највећих звезда француске кинематографије Фани Ардан о њеном најновијем филму, романтичној комедији „Лепо доба“. „Мислим да је тренутак кад се људско биће заљуби његов врхунац. Новац, слава, моћ нису ништа у односу на љубав“, рекла је Фани Ардан, а говорила је и о сарадњи са Франсоа Трифоом, чија је била муза и животна партнерка, о улогама у филмовима других редитеља, свом редитељском ангажману, о томе зашто се не слаже с покретом #MeToo…
У тексту „Стари мајстори новог Холивуда“ Ђорђе Зеленовић сумира опусе Теренса Малика, Џона Милијуса и Мајкла Ћимина. Часопис доноси и засебне есеје о тројици аутора којима је посвећен новембарски циклус Великани светског филма.
Радиша Цветковић описује Теренса Малика као необичног филозофа, особењака без премца и једног од највећих експериментатора америчког филма А-продукције, коме је публика, чешће него вајна критика, била наклоњена знајући да прихвати његов необичан свет који још дише ретким хуманизмом.
Џон Милијус је, како наводи Милан Крунић, зен-анархиста који је иза себе оставио веома упечатљива дела, а био је и инспирација за неколико ликова: Волтера Шопчака у „Великом Лебовском“ браће Коен и Џона Милнера у „Америчким графитима“ Џорџа Лукаса.
Марјан Вујовић пише да је мистериозни Мајкл Ћимино снимајући „Врата раја“ довео до банкротства мејџорс студио Јунајтед артистс, али да је последњих година рестаурисана верзија тог филма нашла пут до публике и да је сагледана у новом светлу које је успело да истакне мајсторство Ћимина у том ипак епохалном делу.
Славни сценограф Миљен Кљаковић Крека у интервјуу који је са њим водила Ана Марија Роси представио је једно од најузбудљивијих сценографских путовања уметника из наших крајева. Он се присећа своје младости, почетака на филму, детаљно прича о многим пројектима из богате међународне каријере, али и признаје да се уморио од филма и данашње наметнуте брзине живота. Стога се окреће ка сликарству, цртежу и бави се сређивањем своје архиве. „Било би добро да се од каријере, ако постоји интересовање, опростим једном озбиљном и великом изложбом. Материјала за то има и више него што треба“, поручио је Кљаковић.
Поводом 55 година од премијере филма „Љубави једне плавуше“ (1965) Милоша Формана, часопис преноси текст самог редитеља о настанку и судбини тог филма, као и о тадашњим филмским и друштвеним приликама у Чехословачкој.
У рубрици Са полица библиотеке представљена је књига „Изгубљени светови српског филма фантастике“ Јована Ристића и Драгана Јовићевића. Аутори, као новинари по основној вокацији, али и директори Фестивала српског филма фантастике, направили су аналитички преглед историјског дела фантастике у српском филму (1924-2014) и импресионистички осврт на краткометражне филмове који су обележили минуле године Фестивала.
Часопис и даље објављује делове књиге проф. Владе Петрића „Развој филмских врста“. У овом броју изашао је девети наставак, а тема је Чисти филм.
У рубрици Трагови на филму Маријана Терзин Стојчић пише о животу и раду Милана Д. Шпичека, новинара и радио водитеља, филмског критичара и посленика, аутора више књига о филму, који је преминуо прошлог месеца. Сарадници Кинотеке подсећају и на стваралаштво недавно преминулих глумаца Карела Фијале и Жилијет Греко, о којима пише Бранислав Ердељановић, Мирчете Вујичића (Маријана Терзин Стојчић), Ронде Флеминг (Бојан Ковачевић), Мајкла Лонсдејла и Жане Валери (Ненад Беквалац).
Великом фотографијом из Архива кинотеке часопис подсећа на Миљу Вујановић, поводом 75 година од рођења и 15 година од смрти глумице која је најупечатљивију улогу одиграла већ на почетку каријере, у филму „Рани радови“ (1969) Желимира Жилника.
Текстове у Кинотеци уз богат избор фотографија прате и илустрације Мирославе Вуковић и Вука Попадића.