Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић представио је на стручном скупу у Загребу, одржаном поводом Светског дана аудио визуелне културне баштине, добре резултате Кинотеке у области заштите филмског наслеђа, али и ставове у вези са сукцесијом и правима на филмске фондове бивше Југославије.

 

На дводневној конференцији (26. и 27. октобра), коју су организовали Друштво хрватских редитеља и Хрватски филмски архив, Пантелић је учествовао на панелима “Коме припада југословенски филм – постсукцесијски и постприватизацијски изазови” и “Европске праксе”, уз колеге из Хрватске, Италије, Словеније, Македоније…

Говорећи о пракси Југословенске кинотеке када је у питању очување пре свега српске филмске баштине, Пантелић је истакао да је само у протеклих годину дана скенирано око 100.000 метара филма у 2к и 4к, те да су због неопходности брзог реаговања код материјала захваћеног винегар синдромом обављени скенирање и бекап на више од 60.000 метара филмске траке. Он је препоручио присутним колегама да, као што је пракса у Србији, најважније обрађене материјале поново принтају на 35мм траку и тако са сигурношћу сачувају ова покретна добра од изузетног значаја за наредни век на начин који се временом доказао као сигуран.

Пантелић је напоменуо да Југословенска кинотека ових дана у Чешкој лабораторији спроводи тај процес над 13.000 метара филмова који се тичу историје Србије, са акцентом на материјалима у вези са завршетком Великог рата.

Као посебне успехе дигиталне рестаурације коју је спровела Кинотека, навео је 23 филма из опуса српског продуцента Ђоке Богдановића, као и рестаурацију класика попут: “С вером у Бога”, “Београд 1919”, “Београд 1930”, “Пластични Исус”, “Скупљачи перја”…

Што се тиче планова за наредну годину, директор је истакао рестаурацију 10 играних филмова са листе првих 100 најбољих које је Југословенска кинотека прогласила српским културним добром од великог значаја, те скенирање и мастеринг готово 250 филмова из историје српске филмске продукције.

У излагању о хрватској филмској баштини, Пантелић се осврнуо на специфичности које је на еx-ју простор донела приватизација филмских продуцентских кућа, те изнео моделе за очување тих покретних добара за које је, када је реч о ситуацији у Србији, држава више него заинтересована.

“Већ дуже време радимо на отварању свих могућих опција, примењујући и стандарде других великих филмских архива. Ми у Србији смо одлучили да времена за чекање нема и већ средином новембра пред јавност излазимо са моделом који препознајемо као један од два једино могућа у овом тренутку, имајући у виду да овде говоримо о покретним добрима у приватном власништву”, изјавио је Пантелић.

Одговарајући на питање када ће филмски журнали из периода Независне државе Хрватске бити предмет сукцесије две државе, Пантелић је узвратио питањем: “Које две државе?”. Затим је истакао да Република Хрватска, наравно, није правна наследница НДХ, те да не постоји правна основа да ти материјали замене своју београдску адресу. Говорећи о материјалима насталим у време марионетске државе успостављене за време Другог светског рата, Пантелић је подсетио на став Светске федерације филмских архива да архивски филмски материјали остају тамо где се налазе.

Уз то, директор Југословенске кинотеке је напоменуо да су као и остали, тако и ови материјали апсолутно доступни стручној и широј јавности, а посебно историчарима.

На питање са словеначке стране које се односило на повратак одређених негатива словеначких филмова, Пантелић је рекао да је “непосредно пред осамостаљење Републике Словеније, на основу тада, 1991. године, важећег уговора између Југословенске кинотеке и Словеначког филмског архива, Љубљана из Београда повукла готово целокупан Словеначки филмски фонд, регулисавши одредбе уговора који је подразумевао накнаду за дотадашње чувања тих негатива”.

“Тачно је да и даље чувамо одређени број филмова који су настали у потпуној продукцији словеначких филмских предузећа. Они су апсолутно доступни за скенирање и преузимање у дигиталној форми и у овом тренутку, док о њима говоримо у Загребу”, истакао је Пантелић и додао да је овај случај био предмет већ неколико састанака.

Став српске стране врло је јасан и практичан, рекао је он и објаснио да то подразумева скенирање у Београду поред осталог и због нитратних трака чији би транспорт представљао изузетно велику опасност. Уколико се словеначка страна одлучи за други вид решења овог случаја, напоменуо је Пантелић, Југословенска кинотека инсистира на проналажењу за њу прихватљивог решења надокнаде свих трошкова током вишедеценијског чувања и бриге о неколицини преосталих филмова насталих у словеначкој продукцији.

У дискусији су учествовали директор Хрватског аудиовизуелног центра Даниел Рафаелић, директор Јадран филма Винко Грубишић, редитељ Винко Брешан и други, док је у публици био редитељ Вељко Булајић.

Учесници конференције често су у својим излагањима истицали позитивне примере праксе Југословенске кинотеке. Директор ХАВЦ-а Рафаелић позвао је присутне да се угледају на рад и достигнућа ЈК, те констатовао да достићи резултате Кинотеке у Београду није ни мало лако, јер су из дана у дан све већи.

На овом скупу управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић имао је излагање у оквиру панела Међудржавне и међуинституцијске сарадње на заштити филмске баштине.

Српска делегација у Загребу даровала је учесницима конференције своје најновије блу реј издање “Београд престоница Краљевине Југославије”.