Пета ревија Дани словеначког филма свечано је почела 6. децембра у Југословенској кинотеци, а програм који обухвата осам дугометражних и седам кратких играних и документарних филмова нове продукције званично је прогласио отвореним српски глумац Светозар Цветковић.

 

„Захвалан сам што сам добио прилику да пожелим словенском филму да буде и опстане свој и аутентичан, да пожелим нама гледаоцима да уживамо у нечему што довољно не познајемо а тако нам је блиско, да пожелим словеначкој кинематографији да види у нама овде добре сараднике и копродуценте за пројекте које ће радити“, рекао је Цветковић, те подсетио на сјајна имена словеначке кинематографије међу глумцима – од Милене Зупанчич, Радка Полича, Бориса и Себастијана Каваце, Игора Самобора, Наташе Барбаре Грачнер, до прерано преминулог Јернеја Шугмана.

„Њихов дух, таленат и марљивост јесу, уз ауторски приступ и продуцентско виђење словеначке продукције основа специфичности израза словеначког филма, који није нимало безазлен. Напротив, одише новим квалитетом који ћемо у наредним данима видети. Уживајмо. Словенци су поново са нама, па макар и на филму“, поручио је Цветковић.

Управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић пожелео је добродошлицу публици и изразио задовољство што је Кинотека од самог почетка препознала и прихватила идеју уметничког директора ове манифестације Драгомира Зупанца и удружења Словенаца у Београду, Друштва „Сава“.

„Добили смо вредан програм који се већ пети пут приказује у нашим салма. Фестивал се из године у годину све више развија. Жеља нам је да наставимо сарадњу и да заједно обележимо и следећи јубилеј“, рекао је Вујовић.

Отправник послова амбасаде Словеније у Београду Роман Векслер захвалио је Друштву „Сава“ и Југословенској кинотеци као „суорганизаторима догађаја који је значајан и за заједницу Словенаца у Београду и за српску публику“.

„Ове године смо на политичком подручју имали интензивну сарадњу. На свим тим сусретима увек идентификујемо културу као подручје где имамо још потенцијала за надградњу наше сарадње. Овај фестивал показује да словеначка култура може да нађе своје место у Србији. Поред филма, то могу бити и друге области културе, али морамо да нађемо некога као што је Друштво „Сава“ да покрене те пројекте“, рекао је Векслер. Како је додао, у плану је да наредне године амбасада Словеније у Београду  добије и аташеа за културу.

Председник Националног савета словеначке националне мањине и председник Друштва „Сава“ Саша Вербић истакао је да су радосни и поносни што се ова ревија савременог словеначког филма одржава већ пети пут и захвалио на подршци већем броју словеначких и српских институција и спонзора.

Претходно је у Сали Макавејев приказан филм „Не плачи, Петре“ (1964) Франца Штиглица, а у фоајеу је отворена изложба поводом 100 година од рођења тог истакнутог сценаристе и редитеља, који је био и председник Удружења филмских радника Словеније, директор Виба филма, министар културе, као и професор и декан на љубљанској Академији за позориште, радио, филм и телевизију.

Ревију су отворили награђивани кратки играни филм „Рај“ Митје Личена и Соње Просенц и дугометражни „Нећу више да будем лузерка“ редитељке Урше Менарт која је и гост фестивала.

Програм у Кинотеци траје до 9. децембра, а словеначки филмови ће наредних дана моћи да се виде и у Новом Саду, Смедереву, Ковину, Панчеву, Нишу и Вршцу.