Нови двоброј часописа „Кинотека“

Нови двоброј часописа „Кинотека“ је у знаку Феста, с текстовима о Лордану Зафрановићу – кроз интервју с његовим косценаристом Џејмсом Реганом, о новом документарцу Фолкера Шлендорфа и „Сеобама“ Саше Петровића.

 

Следи прилог о опусу Здравка Шотре, затим интервјуи с редитељем Дарком Лунгуловом и са ауторским тандемом Андрија Мардешић и Давид Капац.

Директор Кинотеке Југослав Пантелић скреће пажњу и на омаж Динку Туцаковићу – поводом десете годишњице смрти тог неуморног филмског радника часопис објављује приказ његове књиге „Тајни живот филма“, критику у којој је антиципирао будућност азијског редитеља Џона Вуа, као и текст Ненада Полимца (из 2011. године) о околностима настанка Динковог филма „Доктор Реј и ђаволи“.

Рубрика Фест класик најављује да ћемо на овогодишњем Фесту имати прилику да први пут видимо француску, рестаурисану верзију филма „Сеобе“ Александра Саше Петровића. Српска верзија те адаптације истоименог романа Милоша Црњанског премијерно је приказана 1994. године у Београду. Тим поводом Јован Марковић пише како је славни редитељ истицао да су „Сеобе“ синтеза свега што је радио, а да је своју сродност с Црњанским објашњавао интересантним појмом „рапсодичност ништавила“, у којем покушава да сажме виђење света и уметничко обликовање карактеристично за обојицу.

„Фолкер Шлендорф – У борби са силама“ наслов је текста Радише Цветковића о првом дугометражном документарцу чувеног немачког редитеља, који се такође приказује на 51. Фесту. Након више од деценије искуства и ангажованости на афричком континенту Шлендорф упознаје Тонија Ринауда, аустралијског агронома, чија га је мисија очарала толико да се латио снимања чудесног филма „Спаситељ шума“ у коме се Африка портретише на нов начин – без песимизма и црних предвиђања, јер је Ринаудо нашао начин да оплемени „неплодне“ пустињске пределе.

Један од лауреата 51. Феста је Лордан Зафрановић, о чијем је неснимљеном филму „Острво Балкан“ (по роману Видосава Стевановића) за „Кинотеку“ говорио његов сарадник Џејмс Реган, амерички сценариста и професор поезије и филма на Карловом универзитету у Прагу. У интервјуу с Димитријем Војновим Реган је истакао да је Зафрановићев таленат одмах „препознао као универзалан у историјском и филозофском опсегу“ и због тога се 90-их и определио да сарађује с њим на сценарију за филм „Острво Балкан“, пројекту у који и даље верује. Међутим, „састанци које је Лордан имао у Холивуду наговестили су тешкоће у привлачењу звезда за један европски филм нижег буџета“.

Сталну поставку Музеј Феста која ће бити реализована у Музеју кинотеке у Косовској улици представља Ксенија Зеленовић. Услед великог броја материјала, а не тако великог музејског простора, већина видео и аудио материјала, писаних и штампаних текстова, фотографија и новинских чланака представљена је на видео-екранима, с нагласком на значај звучних ефеката. Изложбена прича допуњена је сценографијом, те музичком и визуелном кулисом.

Уз циклус Фокус посвећен Здравку Шотри часопис доноси исцрпан текст Ане Марије Роси о редитељу који је југословенски и српски филм задужио остварењима „Браћа по матери“, „Освајање слободе“, „Дневник увреда“, „Зона Замфирова“, а историји југословенске и српске телевизије оставио серије „Више од игре“, „Образ уз образ“, „Шешир професора Вујића“… „Седели смо једног дана преткрај 2022. године и разговарали пуна два сата. Желела сам да ухватим његов дух, његову мисао, херцеговачки смисао за хумор и виспрено сећање на догађаје који су одавно историја југословенске телевизије и кинематографије“, пише Ана Марија Роси у тексту чији је наслов Шотрина изјава „Ја сам онај који не може да не ради“.

Редитељ Дарко Лунгулов уврстио је у програм Мој избор филмове који су му остали у емотивном сећању и за које жели да их публика поново открије. У интервјуу за наш часопис говорио је о свом филмском укусу, о знању стеченом у Музеју кинотеке, којим је импресионирао колеге на студијама филма у Америци, као и о свом новом филму, документарцу о YU групи, чија ће премијера бити на Фесту.

У овом броју објављен је и интервју са ауторима хрватско-српске копродукције „Стриц“ Андријом Мардешићем и Давидом Капцем. Филм с Предрагом Микијем Манојловићем у насловној улози имао је недавно биоскопску дистрибуцију у Србији, након успеха на фестивалима у региону и Европи. „На пичинзима смо говорили да је наш филм спој (Михаела) Ханекеа и (Јоргоса) Лантимоса“, истакли су у разговору са Зорицом Димтријевић двојица дебитаната који заједно потписују сценарио и режију необичног филма о принудном понављању прославе Божића из дана у дан у једној породици чији је гост стриц који ради у Немачкој.

Овог фебруара навршило се десет година од изненадне смрти Динка Туцаковића (1960-2013), редитеља, сценаристе, критичара и историчара филма, дугогодишњег управника Музеја кинотеке. Рубрика Са полица Библиотеке приказује његову збирку интервјуа с филмским уметницима „Тајни живот филма“, у издању „Прометеја“ (1994). Туцаковић пише да је о филму „осим наравно у биоскопској сали највише научио из интервјуа, разговора с људима који су правили филмове“, као и да му се у време пуног замаха Феста указала прилика да с некима од њих разговара још као студент режије. Те сусрете је претакао у форму интервјуа настојећи да сачува изворну невиност, односно квалитет оних разговора када је само пријатељски ћаскао.

Тужна годишњица обележена је и у рубрици Критика из прошлости – текстом у којем је Туцаковић антиципирао будућност азијског редитеља, сценаристе и продуцента Џона Вуа, под насловом „Тешко, теже, најтеже – име које ће већ сутра бити највеће: Џон Ву“.

„Кинотека“ преноси и текст истакнутог хрватског критичара Ненада Полимца објављен у „Јутарњем листу“ 2011. године о околностима настанка последњег дугометражног играног филма Динка Туцаковића – „Доктор Реј и ђаволи“ (2012).

Есеј „Између две смрти или Хичкокова парадигма“, на тему чувене „Вртоглавице“ (1958), нови је наставак фељтона на основу књиге „Пријатељи драги, не заборавите ни старе филмове“ Жике Богдановића.

У „Записима тврдоглавог филмаџије“ редитељ Милош Томић описује занимљиве призоре из свакодневног живота обједињене насловом „Ово би био генијалан филм… али нисам имао храбрости да га снимим“.

Рубрика Шок коридор доноси текст Ненада Беквалца „Сурови реализам Џима Ванбебера“, о ветерану „Do It Yourself“ (уради сам) кинематографије, који је дебитантским филмом „Масакр у зору“ (1988) покушао да дође до оних који воле акцију, борилачке вештине, стриповско насиље и крв, али није био нарочито вољен међу критичарима нити је имао прилике да дође до шире публике, углавном због суровости његових остварења и зато што није поставио јасну границу до које може да иде у приказивању насиља, експлицитности и гротескног.

И овај број „Кинотеке“ затварају текстови о недавно преминулим уметницима. О животу и раду словеначког и југословенског глумца Михе Балоха пише Маријана Терзин Стојчић, о италијанском филмском комичару Ланду Буцанки – Бојан Ковачевић, а о британским редитељима Пирсу Хагарду и Мајку Хоџизу – Ненад Беквалац.