Најскупље дело шведског немог филма „Легенда о Гести Берлингу“ (1924), снимљено према роману нобеловке Селме Лагерлеф, биће приказано на 25. фестивалу нитратног филма 10. јуна у сали „Макавејев“ Југословенске кинотеке.
Ова монументална филмска инсценација била је последњи шведски филм великог мајстора Морица Стилера, а у њему је поред Ларса Хансона, који је играо насловну улогу, заблистала млада Грета Гарбо, будућа звезда светске кинематографије.
Скоро три и по сата дуга епопеја, препуна флешбекова, говори о антихероју, рашчињеном лутеранском свештенику који својим алкохолизмом и неконтролисаним темпераментом наноси катастрофу и себи и другима, а нарочито лепим женама. Комплексан, па и преоптерећен филм настоји да постигне баланс између расплета прича многих ликова, духова прошлости, злочина, казне и искупљења, моралних питања, жртвовања и коначно тријумфалне невиности.
Филм блиста својом сценографијом и костимима, пасторалним лиризмом кадрова шведских крајолика. Посебно је величанствена сцена бекства двоје љубавника санкама преко залеђеног језера док их јури чопор гладних вукова, снимљена покретном камером. Међутим, за разлику од аутентичности и атмосфере у екстеријерима, део снимљен у ентеријерима пати од помало театралне глуме и стереотипног мизансцена.
Иако главног јунака игра тада највећа звезда скандинавске кинематографије Ларс Хансон, који ће убрзо снимати и у Холивуду, права звезда је млада, тек откривена, прелепа Грета Густафсон, чији је наступ од само пола сата био довољан за велики ангажман у Немачкој, а потом и за Холивуд, где ће под другачијим, витким и тајанственим изгледом постати богиња кинематографије Грета Гарбо.
„Легенда о Гести Берлингу“ дуго је била приказивана у веома скраћеној верзији, а ове године на Фестивалу нитратног филма биће презентована до сада најдужа и оригиналу блиска копија коју је израдио на 35 мм формату Шведски филмски институт.