Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских филмова за културно добро од великог значаја, саопштио је директор Југослав Пантелић.
„Југословенска кинотека мора по хитном поступку да приступи процесу рестаурације филмова који су проглашени за културно добро од великог значаја. Тај избор, на који имамо право, али и обавезу као филмски архив Републике Србије, сачинили смо у сарадњи са истакнутим теоретичарима, професорима и критичарима, а обухватили смо период од првог српског играног филма Карађорђе из 1911. до краја 1999. године. Дошли смо до репрезентативне листе која ће нам помоћи у одређивању приоритета за рестаурацију. Циљ је да дела из историје наше кинематографије јавности можемо да прикажемо на квалитетним копијама“, објаснио је Пантелић на завршној годишњој конференцији за новинаре 28. децембра.
На врху листе је, као и приликом више ранијих гласања, Ко то тамо пева. Следе Скупљачи перја, Три, Кад будем мртав и бео, WR – Мистерије организма, Буђење пацова, Маратонци трче почасни круг, Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ, Марш на Дрину, Подземље, Јутро, Заседа…
Са ове листе Кинотека ће издвојити филм Карађорђе и предложити да добије статус културног добра од изузетног значаја. Предлог се шаље Министарству културе Србије, а затим Народној скупштини која доноси одлуку.
Кинотека до сада није утврђивала статус добра од великог значаја, а у два наврата је предложила и добила статус изузетног значаја – 1980. године за око 160 кратких документарних филмова и снимака из периода 1904-1945, као и 1991. за целокупни фонд филмске грађе који се тиче српске културе и историје, у којем су била и четири дугометражна играна филма снимљена у Србији пре Другог светског рата. Филм Карађорђе је тек накнадно откривен.
„Нећемо се зауставити на овоме. Организоваћемо и избор за најбоље филмове 21. века. Биће прилике да се поново оцењује и целокупна историја српског фима“, најавио је Пантелић.
Што се тиче активности у у 2016. години, „покренули смо нове програме Филмски маратон и Мој избор, увели дневне пројекције, угостили изложбу о Дејвиду Бовију, што је све наишло на изузетно интересовање публике, док је Архив наставио рестаурације вредног наслеђа, са успехом приредио већ 18. Фестивал нитратног филма… Ипак, предстоји још много посла“, истакао је директор Кинотеке.
„Мада има један од најбогатијих фондова у свету, Југословенска кинотека мора да настави са трагањем за филмском грађом која се тиче наших простора и за материјалима за које знамо да су снимљени, а који се воде као нестали. Нажалост, то се односи и на негативе неких од најзначајнијих филмова српских редитеља, пре свега Александра Саше Петровића – Мајстор и Маргарита, Групни портрет с дамом, Биће скоро пропаст света. Предузимамо све неопходне мере да их пронађемо, кроз сарадњу са другим архивима, али и лабораторијама“, изјавио је Пантелић.
Управник Архива кинотеке Александар Ердељановић истакао је да је у 2016. завршена дигитална рестаурација и пребацивање на филмску траку (у Мађарској филмској лабораторији) шест играних филмова о Првом светском рату, док је 38 документарних филмова скенирано и пребачено на филмску траку (негатив и позитив копије).
Архив је у сарадњи са Словенском кинотеком и Аустријским филмским музејом радио на рестаурацији три филма Карпа Године. Урађена је дигитална рестаурација Пластичног Исуса Лазара Стојановића, два словеначка филма (Срећно Кекец и Довитљиви Кекец), као и рестаурација девет документарних филмова из фонда ЈК и израђен ДВД „Разгледнице старог српског филма – други део“. Три филма из фонда ЈК скенирана су и постављена на сајт EFG 1914.
Са домаћим и страним продуцентима Архив је сарађивао дајући материјале за снимање 15 филмова и ТВ серија: Џејмс Бонд је био Србин, Вере и завере, Ита Рина – звезда која је засенила Холивуд, Тин Ујевић, Историја НДХ, Апокалипса Верден…
Ердељановић је као веома успешан оценио 18. Фестивал нитратног филма, одржан у јуну, на којем је приказано око 60 филмова гостујућих архива.
У оквиру међународне сарадње Кинотека је учествовала на фестивалу архивског филма Бели Столби у Русији, на 72. Конгресу FIAF-а и фестивалу у Болоњи, где је из свог фонда приказала једину копију на свету филма Тровачица из 1916, а на фестивалу у Порденонеу учествовала је са недовршеном рестаурацијом филма Београд, престоница Краљевине Југославије.
„У нашем Архиву такође се налази једина на свету откривена копија филма Где свеће тмурно горе (1920.), коју смо скенирали за Јапанску кинотеку“, навео је Ердељановић само део битних, а јавности мање познатих активности Кинотеке.
Како је додао, Архив је преузео заоставштину сценографа Вељка Деспотовића, а Пантелић је најавио да је у плану велика изложба радова тог веома значајног ствараоца.
Управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић навео је да је током 2016. у Музеју и новој згради приказано око 1.700 филмова на више од 2.100 пројекција.
„Задржали смо успешне и препознатљиве програмске целине – Великани светског филма, Фокус на ауторе, Шок коридор. У циклусу Сећање на… велики програми били су посвећени Драгану Николићу и Бати Живојиновићу, као и другим нашим и страним преминулим филмским уметницима. Увели смо бројне новине и радује нас велики одзив за Филмски маратон, чије су теме до сада биле еротика, екранизације нобеловаца и снег на филму, као и за Мој избор у којем познате филмске и јавне личности праве и образлажу своје листе, испоставило се врло различите“, рекао је Вујовић.
Подсетивши да су уведене и преподневне пројекције, приметио је да је Кинотека постала једини биоскоп у граду који приказује филмове током читавог дана.
„Сарадња са страним културним центрима и амбасадама је већ дуго наша значајна активност, а у 2016. било је више од 25 таквих програма, са скоро 170 премијерних филмова, који иначе никада не би били виђени у Београду. Посебно запажена била су гостовања норвешке редитељке Ање Брејен са више мастер класова, аутора из Ирана у време Сајма књига, делегације за Фестивал италијанског филма, као и из Филмског архива Кине ради циклуса кинеских класика, док смо програм савременог кинеског филма приказали у склопу самита министарстава културе Кине и 16 земаља централне и источне Европе и посете кинеског председника Србији“, нагласио је Вујовић.
Изложба која је обележила ову годину била је посвећена Дејвиду Бовију, са фотографијама Брајана Рашића, рекао је Вујовић, помињући и изложбу Архива Кинотеке „Плави анђели филмског платна“ (за Ноћ музеја), изложбу фотографија са снимања Специјалног васпитања Горана Марковића, изложбу слика Миће Поповића…
Као нове програме за 2017. годину најавио је Нему среду и Документарни четвртак, јер су те форме на репертоару биле запостављене, а фондови Кинотеке имају и у тим областима доста тога да понуде.
Кинотека ће у јануару представити свој нови часопис, месечник у тиражу од 2.000 примерака, који је произашао из досадашњег, такође месечног, програмског каталога.
Пантелић је изјавио да ће 2017. година у Кинотеци бити посвећена великом, а заборављеном српском глумцу Светиславу Ивану Петровићу. Већ у јануару биће приказана ретроспектива његових филмова, следе изложба слика инспирисана њиме, музички програм и други садржаји.
На питање како оцењује своју прву годину на месту директора Југословенске кинотеке, Пантелић је одговорио да је нашао себе у тој кући која му је била блиска од самог почетка каријере и бављења филмом.
„Имао сам помоћ професионалаца унутар куће. Све што смо најавили, то смо и урадили. Ипак, ово је посао који се никада не завршава, а тако је у свакој кинотеци у свету. Увек има још нешто што треба прегледати, поправити, афирмисати, обезбедити још неки филм, рестаурисати још неки снимак… То све није лако, али је велико задовољство“, изјавио је Пантелић.