Делегација Југословенске кинотеке учествовала је на 72. Конгресу Светске федерације филмских архива (FIAF) у Болоњи (од 22. до 28. јуна), а филмови из фонда Кинотеке приказани су на 30. фестивалу Il Cinema Ritrovato у том италијанском граду (од 25. јуна до 2. јула).
Било је врло корисно и занимљиво, истичу по повратку у Београд директор Кинотеке Југослав Пантелић, управник Архива Александар Саша Ердељановић и управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић.
Пантелић оцењује да фестивал у Болоњи показује из године у годину колики је интерес, не само стручне јавности, за оно што најчешће називамо старим фимом.
„Рестаурисане верзије приказују се у неколико градских биоскопа, као и на великом тргу Пјаца Мађоре, на којем пројекције под ведрим небом окупљају и више од 5.000 људи. Публика поново ужива у некада великим хитовима са Бастером Китоном, Чарлијем Чаплином или Марлоном Брандом. Велики број туриста из читавог света долази у Болоњу како би пратио те програме, а наравно ту је и стручна јавност, представници филмских архива и кинотека из целог света“.
„Нису у питању само заљубљеници у стари филм, ради се о заљубљеницима у квалитетан филм“, истакао је Пантелић.
Како је напоменуо, филмска уметност јесте једна од млађих, али је толико богата да и они који дневно гледају по неколико филмова не могу да кажу да су видели, поготово не на великом платну, све оно што заслужује да буде виђено.
„Мислим да би то могао да постане тренд – фестивали филмова који су приказивани од настанка седме уметности до данашњих дана. Бриљантне копије из 30-их, 40-их, 50-их година гледаоцу који није био савременик настанка тих филмова дају аутентичну могућност ужитка који није могућ на телевизијском, компјутерском, да не говоримо о неким другим екранима“, изјавио је Пантелић.
Што се тиче Конгреса FIAF-а, оценио је као врло корисно окупљање људи из светских архива и кинотека, стручњака који се баве проблемима филмске архивистике.
„Ту можете да чујете искуства по питањима која вас се тичу из, на пример, Уругваја, Јапана, Кине, Русије или скандинавских земаља – од очувања фондова, до размене и доласка до копија које нека кинотека нема у свом фонду. Разматрање тих питања на Конгресу доводи до одговора које често појединачно, да ли ми у Београду, неко у Берлину, Риму или Монтевидеу, покушавамо да нађемо. С обзиром да делимо исте проблеме, заједнички лакше можемо да дођемо до одговора како у домену архивистике, тако и на плану афирмације и популаризације онога што је предмет чувања светских архива, па и Југословенске кинотеке“, рекао је Пантелић.
Ердељановић каже да је изузетно задовољан учешћем Кинотеке на два догађаја у Болоњи, поготово што Кинотека претходних година није могла да иде на прекоморске конгресе FIAF-а.
„Било је значајно учествовати и на фестивалу. Одржан је симпозијум о новом животу прошлости филма. Неки од најзначајнијих архивиста у свету, представника најпознатијих кинотека, историчари филма преламали су различита мишљења и било је врло корисно да чујемо какви су потенцијали за будућност рада архива, пре свега великих какав је Југословенска кинотека“, истакао је он.
Одржано је више воркшопова, програмских тренинга, симпозијум о будућности конзервације, чувања филмова и представљања колекција, део симпозијума на тему шта ће бити са биоскопским салама у будућности, заседале су комисије за каталогизацију и документацију, техничка комисија.
„За нас су најбитнији билатерални састанци, којих је било више него икада. Имали смо озбиљне консултације са представницима Кинотеке НР Кине, у склопу побољшања односа две земље. Договорени су конкретни пројекти сарадње за идућу годину са узајамним гостовањима, позајмицама филмова, посебни програм кинеских филмова и њихово учешће на нашем Нитратном фестивалу, гостовање програма из нашег фонда у Кинотеци Кине, али и на неким фестивалима у Кини“, истакао је Ердељановић.
„Са представницима Руске кинотеке разговарано је о великом приказивању програма Забрањени совјетски филмови. Као и увек, разговарали смо са колегама из кинотека бивше Југославије, са којима годинама имамо врло добре односе, а обновљени су и контакти са многим кинотекама са којима иначе сарађујемо“.
„Посебно је значајан разговор са председником FIAF-а и директором француске кинотеке CNC Ериком Ле Ројем који је изразио жељу да посети Београд и прикаже неку од рестаурација ЦНЦ-а, што је за нас велика част. Са Кинотеком Милана ускоро улазимо у међународни пројекат, са Националном кинотеком из Рима договарамо копирање филма „Мајстор и Маргарита“ што је у плану Кинотеке уколико се испостави да су материјали које они чувају добри“, рекао је Ердељановић.
„Сам 30. фестивал био је можда најамбициознији до сада. Његово богатство чини опсег од самих почетака, дакле 1895. године све до 80-их година 20. века. Приказани су многи изузетно значајни филмови, на пример, дело Ху Хсао Хсијена, али и рестаурисане копије „Последњи танго у Паризу“ и „Апокалипса данас“, ретроспектива Жака Бекера, рани филмови Универзала који је водио Карл Лемл, први јапански филмови у колору, а на затварању фантастични „Град изобиља“ Џона Хјустона. Посебна премијера било је „Путовање кроз француски филм“. Велики редитељ Бертран Таверније направио је личну хронику историје француског филма, траје 195 минута, али су сви филмофили заиста уживали“, пренео је своје утиске Ердељановић.
„Нама је битно да је представљена и Југословенска кинотека и то у два програма. У циклусу од четири кратка документарца истакнутог некада југословенског сада словеначког редитеља Карпа Аћимовића Године, које је радио за Неопланта филм из Новог Сада и Застава филм из Београда – чак три су из нашег Архива. Направљене су дигиталне рестаурације у сарадњи са Аустрисјким филмским музејем из Беча и Словенском кинотеком, а све је довршено у лабораторији Кинотеке Болоње. Југословенска кинотека је активно учествовала у том процесу“, нагласио је он.
У вези са другим програмом, подсетио је да је пре неколико година у Архиву кинотеке лично имао задовољство да пронађе италијански филм „Отров“ из 1916. године по сценарију чувеног писца Габријела Д’Анунција.
„Та копија је једина на свету. Заиста је велико задовољство да ове године у сарадњи са кинотекама Болоње и Торина учествујемо у припремању израде нове копије тог филма, што је изазвало велику позорност. Пре пројекције уводну реч дала је Клаудија Ђенето из Кинотеке Торина, која је главна за рестаурацију. И ја сам имао част да кажем неколико речи о овом проналаску, као и о неким другим проналасцима уникатних копија у последње време у Архиву кинотеке“, изјавио је Ердељановић.
Истакао је и договор о сарадњи са Музејем модерне уметности у Њујорку, за прогам наредног Нитратног фестивала.
„Спремни су да нам дају филмове, тако да смо после више времена успоставили сарадњу и са америчким архивима. Ове године смо имали један филм из Џорџ Истмен Хауса (из Рочестера), а догодине биће из МОМА-е. То је за нас велика вест јер Холивуд је Холивуд и заиста је уживање да на Нитратном фестивалу буду неки од класика америчког филма. Када се све погледа, то је најзначајнија кинематографија на свету“, изјавио је Ердељановић.
Вујовић је подсетио да се конгреси FIAF-а обично одржавају у пролеће, али да су због великог броја гостију који долазе на фестивал у Болоњи, који је иначе најзначајнији фестивал за архивске филмове, организатори решили, пошто је Болоња домаћин овогодишњег конгреса, да то споје.
„Тако је и сам конгрес био мало другачији. Ипак одржани су и симпозијум и други уобичајени садржаји. Била је и Генерална скупштина. Нажалост, један архив је избачен – Кинотека Чилеа, гласањем, јер пет година нису плаћали чланарину нити слали годишње извештаје. Због сличних проблема упућена је опомена још неким архивима“, рекао је Вујовић додајући да FIAF има више од 200 чланова – сталних и придружених.
„Југословенска кинотека има статус сталног члана. Она је једна од првих установа које су ушле у FIAF. Њен некадашњи директор Владимир Погачић био је дуго члан, па председник Извршног одбора FIAF-а и потом почасни члан, тако да је траг Југословенске кинотеке у историји FIAF-а веома присутан. Два конгреса су одржана у тадашњој Југославији, у Дубровнику и Београду. Неки план за будућност је да се поново кандидујемо за домаћина“, изјавио је Вујовић.
Он је додао да се традиционално у оквиру конгреса организују, условно речено, излети, односно туре везане за филм.
„Овога пута су биле две туре – посета Музеју филма у Торину и посета Фелинијевом Риминију. Имали смо прилике да видимо радове на рестаурацији биоскопа Фулгор у којем је Фелини видео свој први филм и у којем је провео младост. Цртао је плакате јер тада су били скупи, па су се власници биоскопа сналазили, а он их је радио да би могао да бесплатно гледа филмове. Обишли смо делове Риминија који су реконструисани у студију за потребе „Амаркорда“, места где су снимане „Дангубе“, занимљиву изложбу Фелинијевих цртежа и посетили чувени Гранд хотел, место где се одиграва један од најзначајнијих делова „Амаркорда“. Обишли смо и гроб Фелинија и Ђулијете Месине у Риминију“, испричао је Вујовић.
У оквиру фестивала у Болоњи традиционално се одржава и годишња скупштина Асоцијације европских кинотека (ACE), у којој Кинотек такође има активно учешће.
„Занимљиво је да је наша кинотека имала чак три гласа – свој и оне које су јој дали представници Словенског филмског архива и Словенске кинотеке. Они су морали раније да отпутују па смо при доношењу одлука ми гласали и за њих“, рекао је Вујовић.
Овом приликом одржан је и састанак представника кинотека које учествују у пројекту Europian Film Gateway, договорена је даља сарадња и проширење тог пројекта започетог поводом стогодишњице Првог светског рата.
Вујовић је истакао да су после низа година како је ACE то тражио, сада кинотеке и филмски архиви стављени под крило програма МЕДИА у оквиру платформе Креативна Европа.
„То је врло добра вест. Верујемо да ће на основу тога бити више средстава, односно могућности да се конкурише на фондове за заштиту филмске грађе и за популаризацију историје филма“, закључио је Вујовић.
