Музеј кинотеке, култно место многих генерација филмофила, отворен је пре тачно 70 година, а јубилеј обележава 2. марта ексклузивном пројекцијом дигитално рестаурисаног филма „Кум“ Френсиса Форда Кополе.
Пре „Кума“ биће приказан и класик Џона Форда „Поштанска кола“, којим је чувени Музеј кинотеке и отворен 2. марта 1952. године.
Југословенска кинотека основана је 1949, године, а од 1952. сала у Косовској улици постаје „место на којем су Београђани континуирано могли да се сретну с покретним сликама старијег датума, јер репертоар негује и неговаће филмске класике“, изјавио је директор Кинотеке Југослав Пантелић, истичући да је Музеј кинотеке „место представљања свега најзначајнијег у историји светске кинематографије“.
„Небројано много наших аутора сведочило је да су се управо у овој сали заљубили у филм. Због тога ова дворана, ова седишта, ови зидови имају вишеструки значај за свакога ко је свој живот посветио филму, било да се ради о ствараоцима или онима који популаришу филм, као што су филмски критичари“, изјавио је Пантелић на конференцији за новинаре 2. марта у Музеју кинотеке.
„Ову дворану с правом можемо назвати храмом филма“, рекао је Пантелић, напомињући да нас је, нажалост, у последње време напустио велики број оних који су стварали и оних који су промовисали филмску уметност.
Како је додао, Музеј кинотеке је за време Феста, чије је 50. издање у току – у духу фестивала, па су тако у фоајеу изложени одабрани плакати Феста.
„У овој години јубилеја Феста Кинотека ће обрадовати његове поклонике отварањем сталне поставке – Музеја Феста у фоајеу биоскопске дворане која је сведок и учесник историје нашег највећег и најзначајнијег међународног фестивала“, рекао је Пантелић.
Најавио је и да ће Кинотека ускоро представити јавности драгоцено сведочанство „Филмски водич Београда 1944-1963“ аутора Слободана Аранђеловића. Књига у издању Кинотеке састоји се од досад најсадржајнијих информација о филмовима који су приказивани у Београду у прве две деценије након ослобођења у Другом светском рату.
Пантелић је захвалио Министарству културе и информисања Србије „које помаже да реализујемо највећи део наших замисли“.
Управник Архива кинотеке Александар Ердељановић рекао је да је Музеј кинотеке „светилиште филма, наши Делфи и наш Стоунхенџ“.
„Дошао сам овде као обичан гледалац са 18 година. Негде од 1981. до 1988. године и затварања сале ради кречења на три месеца, које је трајало три године и два месеца, гледао сам скоро сваког дана по три филма. Сећам се величанственог програма и величанствених редова испред наше дворане. Имали смо прилику да видимо, неке и по први пут у свету, ретроспективе аутора као што су Џон Форд, Луис Буњуел, Франсоа Трифо, Џозеф Лоузи. Гледали смо невероватне програме америчког социјалног филма из 30-их и 40-их година, фантастичне програме совјетског немог филма Ејзенштајна, Пудовкина и Довженка, нордијске кинематографије Спилера, Шестерна, Дрејера и Медсена“, рекао је Ердељановић.
Као изузетно важно навео је да је публика Кинотеке прва у свету видела малтене све најзначајније немачке филмове. „Прво смо гледали немачки неми филм, затим филмове Вајмарске републике, а потом програм нацистичке кинематографије, по броју филмова до данас у свету невиђен, јер смо тада, док Немачка још није била уједињена, једини могли да добијемо филмове и из Источне и из Западне Немачке, тако да су многи по први пут од 1945. године приказани у овој сали“.
„Наша сала је и тада, а и данас је вероватно најважније место где се приказују стари филмови. Још је важније да је то једино место где се филмови приказују на 35-милиметарској траци, што је већ за поштовање. Свако ко је осетио филмску траку заувек ће остати њен заљубљеник“, рекао је Ердељановић.
Кинотека ове године издаје први део дигитално рестаурисаног фонда првог српског филмског продуцента Светозара Боторића. Новинарима је приказан управо завршени кратки филм „Поплава у Савамали“, снимљен 1911. или 1912. године.
„Овај филм је занимљив и зато што је то први филм за који сигурно знамо да га је снимио један Србин – Славко Јовановић. Био је кинооператер у Боторићевом биоскопу и велики ентузијаста. Искористио је ситуацију када је Луј де Бери у Београду снимао „Карађорђа“. Буквално је, како је рекао у једном каснијем интервјуу, украо камеру од де Берија и снимио неколико кадрова Београда под водом. Десетак година касније покушао је да сними играни филм „Хајдук Станко“, дуго се припремао, имао је фотографску радњу у Душановој улици, али је опет кренула поплава и све му уништила. Тада је дигао руке од филма“, испричао је Ердељановић.
Управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић изјавио је да су „сала и простор који се зову Музеј кинотеке специфични по томе што никада нису били музеј у уобичајеном смислу те речи“.
„Мало предмета је овде било изложено због ограниченог простора. Експонати који су сада у сталној поставци Кинотеке – „Наш музеј филма“ у Узун Мирковој улици, деценијама су чувани у Архиву кинотеке и само у ретким приликама је публика могла да их види“, подсетио је Вујовић.
„Оно што су заправо експонати у овом музеју, то су филмске пројекције. Десетине хиљада пројекција током ових 70 година и више милиона гледалаца који су их свакодневно пратили. По томе је Музеј кинотеке специфичан, јер је имао поставку која се практично мења из дана у дан и коју су чиниле покретне слике“, рекао је Вујовић.
Како је додао, ексклузивна пројекција дигитално рестаурисаног „Кума“ је поклон љубитељима седме уметности. „Кум“, који је својевремено приказан на Фесту, представља незаобилазни део сваке историје филма, а управо обележава 50 година од премијере, о чему пуно пишу и светски медији.
Пројекцију у Музеју кинотеке обезбедио је „Тарамаунт“.
