Нови број “Кинотеке” доноси низ занимљивих прилога из историје и теорије филма, попут анализе југословенске продукције из плодне 1967. године или портрета великана светског филма Џона Хјустона, али и интервју са америчким класиком Полом Шрејдером који је и даље активан и ове године је у Венецији представио свој нови филм.
Димитрије Војнов у тексту “1967–2017: Све или нешто” даје преглед и анализу једне невероватне године током које је југословенска кинематографија изнедрила више од 30 наслова и заблистала на међународној сцени показујућу тематску и жанровску разноврсност, као и континуитет у раду аутора. Те 1967. премијере су имали Скупљачи перја Саше Петровића, Буђење пацова и Кад будем мртав и бео Живојина Павловића, Јутро Пурише Ђорђевића, Бреза Анте Бабаје, Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ Душана Макавејева, Нож Жике Митровића, Диверзанти Хајрудина Крвавца…
“Југословенска кинематографија је 1967. деловала као филмска индустрија која може да произведе све. Педесет година касније морамо да се потрудимо да иза нас остане бар нешто”, закључује Војнов.
Са Полом Шрејдером, коме је овог месеца посвећен програм Фокус, разговарала је Сандра Перовић. Аутор плодне и занимљиве биографије и филмографије, редитељ и сценариста антологијских дела, бескомпромисни независни стваралац говорио је о свом најновијем филму Прва реформисана (First Reformed, 2017), на тему духовног живота, као и о концептуалном и драмском месту насиља у свом опусу, јубилеју филма Таксиста, сарадњи са Мартином Скорсезеом…
“Филмови треба да узнемире гледаоце на добар начин, да их покрену интелектуално и емотивно, више интелектуално него емотивно. Емоцијама се врло лако манипулише људима. Али покренути им ум и дух врхунски је изазов за приповедача”, каже Шрејдер.
О животу и делу Џона Хјустона, поводом програма Великани светског филма, за “Кинотеку” пише Мими Влаовић, подсећајући да је славног америчког редитеља Хемфри Богарт из шале звао чудовиште, Пол Њумен – ексцентрични ексцентрик, а филмски зналци – Хемингвеј покретних слика.
“Као режисер донео нам је рођење једног од најконтроверзнијих жанрова – филм ноара, новитете у филмском језику, звезде без којих би класичан Холивуд био незамислив, а говори се и да су глумци улоге у његовим филмовима често сматрали кулминацијом своје каријере”, наводи Мими Влаовић.
Редитељ Срдан Голубовић саставио је листу за новембарски програм Мој избор, а у интервјуу за “Кинотеку” каже да је бирао филмове који су га тргли и провоцирали када их је први пут гледао и који су га натерали да заволи филм. Објашњавајући шта га привлачи у делима Ејзенштајна, Параџанова, Бергмана, Поланског, али и у домаћим документарцима, Голубовић говори и о својим некадашњим свакодневним одласцима у Музеј кинотеке и о потреби да Кинотека данас буде место окупљања свих филмских аутора и место које ће различитим садржајима привлачити и едуковати нову, младу публику.
Аутор књиге “Филмски водич Београда (1944-1963)” Слободан Аранђеловић у тексту “Београдски филмоплов (1944-1963)” представља избор филмова који се током новембра и децембра приказују у Кинотеци. “Одабрао сам неке значајне и ретко приказиване филмове из првих 20 послератних година”, објашњава он и додаје да ће за већину тих филмова ово бити “вероватно, последње јавно приказивање и права прилика да се подсетимо на развој дистрибутерске политике у тадашњој земљи”.
У овом броју наставља се фељтон “Ноар и неоноар” Ксеније Зеленовић, обрађујући иконографију, типичне реквизите, визуелне ефекте, наратив и ликове карактеристичне за ноар.
Уз програм Шок коридор представља… Дарио Арђенто, есеј о контроверзном италијанском редитељу, мајстору хорора написао је Ненад Беквалац.
Програм Нема среда у новембру приказује филмове Вернера Крауса, за кога Александар Ердељановић истиче да је био типични глумац експресионизма и један од најзанимљивијих и најталентованијих глумаца немачког и европског немог филма.
О Октобарској револуцији, поводом стогодишњице преломних историјских догађања у Русији и о филмовима одабраним тим поводом за програм Документарни четвртак пише Божидар Марјановић.
У рубрици “Критика из прошлости” објављен је текст из чувеног француског часописа “Филмске свеске” (Cahiers du cinéma) из јуна 1968. године “Вишегласно читање”, у којем Жак Омон истиче дубоку модерност филма Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ Душана Макавејева.
У рубрици Са полица Библиотеке часопис препоручује књигу “Војислав Нановић – последњи пионир”, зборник есеја о делу неоправдано запостављеног српског редитеља, који су приредили Богдан Златић, Милоје Радаковић и Небојша Пајкић.
Поводом изложбе о глумцу Милошу Милошевићу, која се отвара 16. новембра у Музеју Кинотеке у Косовској улици, текст Александра Саше Ердељановића “Сећање на једну младост – Милош Милошевић”, прича о бурном животу и вртоглавом успону младог српског глумца, закључујући да ће “…како је завршио Милош Милошевић, још дуго остати отворено и нерешено питање. О прерано окончаној младости пуној узбуђења и претеране жеђи за животом Милоша и његових пријатеља, покушали су да проговоре многи новински текстови, махом исписани рукописом жуте штампе. Написане су и популарне и лако читане књиге, снимљени филмови с несигурним сведоцима из друге и треће руке… Зато ће ова изложба и пратећи програм филмова, без намере да суде икоме, покушати да кроз документа, фотографије, писма и новинске чланке, полицијске извештаје, испричају причу о младом талентованом човеку и његовом кратком али пуном животу који је могао и друкчије да се заврши.”
У наставку студије “Југословенски социјализам на филму” Исидора Илић и Бошко Простран пишу о културним моделима тог периода, друштвености и јавној сфери, као и о филмовима из новембарског циклуса са фокусом на лик новинара у југословенском филму, који као представник седме силе постаје кључна фигура у посредовању између материјалне базе производње и „јавне сфере”.
Ивана Кроња у најави Дана словеначког филма, који ће бити одржани крајем месца у Кинотеци, оцењује да та манифестација постаје прави филмски фестивал, са пројекцијама најновије продукције, али и пратећим програмом који обухвата стручне разговоре, трибину, округли сто… “Наш циљ је да окупимо и представимо словеначке и домаће ауторе и све оне који се баве филмом као културним добром, забавом, узбудљивом професијом и визуелним приповедањем, које је важан мост за споразумевање и сарадњу у региону бивше Југославије”, истиче Кроња.
Ту је и текст Варје Мочник из Словеначке кинотеке о редитељу Јожету Бабичу и његовом филму Не враћај се истим путем (Po isti poti se ne vračaj, 1965), који је део програма Дана словеначког филма.
И у овом броју “Кинотека” се у рубрици In memoriam опрашта од недавно преминулих уметника, међу којима су Хари Дин Стантон, Клод Риш, Миреј Дарк, Џон Херд, Карољ Мак и Жан Рошфор.