Ретроспектива филмова редитеља и сценаристе Марка Реће свечано је отворена 29. октобра у Југословенској кинотеци пројекцијом филма „Слобода“ (2017), у присуству истакнутог и награђиваног каталонског аутора.
До 2. новембра биће приказано девет његових дугометражних и седам кратких остварења. Програм под називом „Прозори живота“ организовао је Институт Рамон Љуљ, који на интернационалном нивоу промовише каталонски језик и културу.
Многобројну публику у сали „Макавејев“ поздравио је управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић, подсетивши да су прошле године први пут организовани Дани каталонског филма у Београду.
„Драго нам је што је ово друго издање у потпуности посвећено опусу Марка Реће. Српска публика до сада је имала прилику да види само један његов филм у оквиру манифестације Шпански метар“, рекао је Вујовић.
Захваљујући се организаторима, као и шпанској амбасади и представништву Каталоније у Србији, Вујовић је изразио наду да ће Дани каталонског филма постати традиционалан програм у Кинотеци.
Добродошлицу публици пожелели су и саветник у амбасади Шпаније Рафаел Родригез Понга, представница Института Рамон Љуљ – Сузана Милет и Ерик Хаук, делегат Владе Каталоније у југоисточној Европи.
Марк Рећа је изјавио да је срећан што види пуну биоскопску салу, истичући да су за њега „филмови и биоскоп једна велика људска колективна авантура“.
„Та велика авантура нам помаже да растемо, показује нам како можемо да учимо једни од других. Моји филмови су на граници између фикције и живота који живим. Филмови које сам снимио заправо јесу живот који сам проживео“, изјавио је Рећа.
Филм „Слобода“ дешава се пред крај Великог рата, на острву Менорка, где двоје деце живи са старим ујаком док је њихова мајка отишла у Алжир у потрази за послом. Последице рата, глад и болест – шпански грип су позадина, а у првом плану су дечје игре и идилични пејсажи. Свакодневицу сестре и брата мења откриће блага и појава мистериозног човека.
„Желео сам да дам дечји поглед на свет, да покажем како они виде свет када остану сами“, изјавио је Рећа након пројекције, додајући да су у периоду од 1840. до 1917. године заиста многи људи из Каталоније одлазили у Алжир да раде, а децу остављали рођацима.
У разговору с публиком осврнуо се на чињеницу да је за све своје филмове био сценариста или косценариста.
„Писање је за мене веома важно. Стасао сам уз велику шпанску, каталонску, као и француску књижевност. Та литература је утицала на мене, из тога произлази мој рад. С друге стране, утицало је и то одакле сам. Не бирамо место рођења. Моје место је мали део на Медитерену – Каталонија. Гледао сам оно што ме окружује и покушао то да прикажем кроз свој рад“, истакао је Рећа.
Критика иначе истиче да филмови Реће одражавају специфичан дух каталонског поднебља, повезујући традиционално и савремено схватање живота и међуљудских односа.
Наредних вечери на програму ће бити његов дебитантски филм „Небо се диже“ (1991), као и нека од најпознатијих остварења – „Трешњево дрво“ (1998), „Пау и његов брат“ (2001), „Мали Индијанац“ (2009)…
Тренутно је у постпродукцији филм „Ruta Salvatge“ (Дивља рута), у којем је радио са српским глумцима Борисом Исаковићем и Сергејем Трифуновићем.
Како је Рећа ових дана изјавио за медије, „то је врло специфичан трилер намењен глобалној и разноликој публици, с ауторским погледом. То је у суштини вестерн с елементима трилера сниман на каталонским Пиринејима са српским, каталонским и босанским глумцима“.
„Са Исаковићем и Трифуновићем почео сам да радим уз помоћ Ане Станић, продуценткиње, с којом већ дуго развијамо пројекте на Балкану. Искуство с Борисом Исаковићем и Сергејем Трифуновићем на „Дивљој рути“ оплеменило је снимање овог филма. Њихов креативни рад, унео је хуману, поетску димензију, и огромну дубину, која ће задивити многе“, најавио је Рећа.