Фестивал нитратног филма одржаће своје 24. издање у традиционалном термину, од 6. до 16. јуна у Југословенској кинотеци. Разноврсан програм, са обиљем најразличитијих жанрова и филмова од којих ће многи имати српску премијеру, или су тек недавно откривени и идентификовани, представиће 48 вредних остварења из чак 31 архива Европе, Јапана, Кине и САД.

 

На свечаном отварању биће приказан италијански филм „Последњи дани Помпеје“ из 1926. године. Режију заједно потписују Кармине Галоне и Амлето Палерми, који је и аутор сценарија на основу истоименог романа британског писца Едварда Џорџа Булвер-Литона.

Тросатни филм доноси сложену причу о љубави аристократе Глаукуса и прелепе Гркиње Јоне, сплеткама злог свештеника храма Изиде, младим хришћанима, слепој робињи. Ту је и сцена са дивљим зверима у препуном амфитеатру. У тренутку када неправедно осуђени Глаукус улази у арену, лав се повлачи осетивши надолазећу опасност. Почиње вулканска ерупција Везува, која изазива масовну панику и страшно разарање града. Ипак, неки ликови ће наћи спас на броду у заливу.

Немачки критичар специјализованог часописа Film-Kurier описује филм „Последњи дани Помпеје“ као сведочанство уметничког конзервативизма Италијана. „Италијанском филмском редитељу није важна покретна слика, већ слика уопште. Узгред, слике су позајмљене из опере, јер сваки италијански филмски јунак својим ставом личи на херојског тенора.“

Директор и селектор Фестивала Александар Саша Ердељановић истиче да су на програму дела истакнутих аутора, као што су Ернст Лубич, Жилијен Дививије, Кенђи Мизогучи, Ерих фон Штрохајм, Роберто Роселини, Виктор Туржански, Фриц Ланг, Кармине Галоне, Морис Турнер, Ксие Јин, Сегундо де Шомон, Роберт Сјодмак…

С посебним задовољством најављује и приказивање дигитално рестаурисаног класика српског црног таласа „Свети песак“ (1968) у режији великог песника и филмског ствараоца Мирослава Антића, који је због тада забрањених тема Информбироа и Голог отока, одмах завршио у бункеру.

После два издања у време пандемије корона вируса, Фестивал наставља живот у бољим условима. Очекује се долазак већег броја гостију – архивиста, новинара, теоретичара и историчара филма из ближег и даљег окружења, који ће уз гледање ремек дела светске кинематографије размењивати утиске и мишљења о будућности филма и филмских архива уопште.