На 31. Фестивалу Il Cinema Ritrovato, који се одржава од 24. јуна до 1. јула у Болоњи, међу представницима филмских архива из целог света биће и делегација Југословенске кинотеке. Директор Кинотеке Југослав Пантелић, управник Архива Александар Саша Ердељановић и управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић учествоваће и на Генералној скупштини Асоцијације европских кинотека (ACE), која се традиционално окупља током Фестивала.
Специјализовану манифестацију у Болоњи многи описују као Кански фестивал за кинотеке, јер приказује поново пронађене и рестаурисане копије остварења из целе историје седме уметности.
Југословенска кинотека традиционално присуствује овом највећем и најзначајнијем фестивалу када су кинотеке и филмски архиви у питању, истиче Марјан Вујовић.
Програм се одвија паралелно у четири дворане од девет ујутру до касних вечерњих сати. Биће приказано више од 200 наслова, од којих ће само десетак имати и репризну пројекцију, што значи да ни највреднији гледаоци не могу да виде више од једне четвртине програма, каже Вујовић и додаје да му је то најомиљенији фестивал.
То су филмови из заиста целог света и из свих епоха, све до савремених документараца који се баве историјом покретних слика. Што се тиче играног филма, иде се и до 2000-их година када је у питању нешто специфично. Тако је, на пример, пре годину-две уврштен познати филм Танка црвена линија Теренса Малика из 1998. године, а приказан је са једине техни-колор копије која је израђена. Филм је иначе био предвиђен да иде у биоскопе у техни колору, али је то било прескупо, тада је још дистрибуција ишла са филмске траке и на крају су направили ту једну копију коју су поклонили аутору. Славни редитељ Малик је и лично дошао на ту пројекцију у Болоњи, присећа се Вујовић.
На програму су, додаје он, филмови који су дуго били изгубљени, па поново откривени или нека старија остврења која су сада рестаурисана, нешто што није често било прилике да се види, као и неки филмови који јесу доступни, али је реч о специфичним копијама. Тако је приказана Вртоглавица Алфреда Хичкока са копије коју је лично аутор поклонио тадашњем директору Француске кинотеке, легендараном Анрију Ленглоау, тако да сама копија има своју посебну причу.
Пројекције су, међутим, само један део Фестивала у Болоњи. Ту су и бројне презентације програма и предавања о рестаурацијама, о технологије филма, са темама које третирају техниколор, синемаскоп, колор на нитратном филму, долби стерео. У том смислу Фестивал има и значајну стручно едукативну функцију, наводи Вујовић.
С обзиром да на Il Cinema Ritrovato долазе колеге из многих земаља традиционално се током трајања Фестивала одржава Генерална скупштина Европске асоцијације кинотека (ACE). И сама Асоцијација додатно организује радионице и предавања, што је прилика да се пуно тога погледа, чује, сазна, наравно уз учествовање у одлучивању на Скупштини.
Присуство више стотина представника архива и стручњака прилика је за личне контаке са колегама. То је драгоцено и за редовно програмирање наших сала, за наш Фестивал нитратног филма, за размене програма или договоре о заједничким рестаурацијама. Управо је у Болоњи 2003. дефинитивно потврђено да се ради о филму Карађорђе, на основу онога што нам је тада колега из Беча Николас Востри показао, а Саша Ердељановић препознао као кадрове из првог српског играног филма, истиче Вујовић.
Прошле године Југословенска кинотека је и учествовала у програму Фестивала, са филмовима Карпа Године који су рестаурисани у сарадњи ЈК, Словенске кинотеке и Аустријског филмског архива.
Ове године фокус је на филмовима глумца Роберта Мичама, део програма посвећен је редитељу Хелмуту Којтнеру, а посебну целину увек чине филмови од пре тачно сто година, дакле овога лета то су филмови снимљени 1917.
Посебну драж Фестивалу даје касна вечерња пројекција под отвореним небом, на градском тргу у Болоњи, где се редовно окупи по неколико хиљада гледалаца, каже Вујовић и додаје да је у последње време све већа посета и на пројекцијама у затвореним салама током целог дана.