Међународни фестивал етнолошког филма приказаће у 27. издању, од 9. до 13. октобра у Етнографском музеју и у Југословенској кинотеци 53 наслова из 27 држава, у такмичарском, информативном, студентском и специјалном програму.
Као предфестивалски програм 8. октобра у Кинотеци је приказан избор документарних филмова аутора Каменка Катића.
На свечаном отварању, 9. октобра у Кинотеци, биће приказани „Фрагменти светлости“ (Естонија), „Јеру ми проси дулгер Никола: Галипољски Срби“ (Србија) и „Жене“ (Норвешка). Наредних дана пројекције ће се одржавати у Етнографском музеју.
У такмичарској селекцији је 26 остварења, од око 120 прјављених, а одабрали су их др Марко Стојановић и Ивана Тодоровић.
„Тражили смо квалитет филма, ауторски приступ, а тематски су заступљени етнологија и културно наслеђе, бављење ритуалима, али и приче о борби човека са друштвеним системом, о миграцијама, о питањима идентитета“, рекла је Ивана Тодоровић на конференцији за новинаре 8. октобра у Етнографском музеју.
Марко Стојановић је изјавио да је пријављено пуно добрих филмова, а да је „занимљиво пратити различите приступе поменутим темама у домаћој продукцији и у ономе што долази из света, гледати шта боли и радује нас, а шта људе у другим земљама“.
„Према пропозицијама Фестивала, сви филмови остају у фундусу Етнографског музеја. Они могу бити инспирација и добар извор за даља истраживања. Тако Фестивал допуњава оно чиме се баве различита одељења Етнографског музеја, дајући слику са терена као документ и аргумент у области културног наслеђа“, рекао је Стојановић.
Извршни директор фестивала Саша Срећковић истакао је разноврсност програма, који је састављен тако да прати актуелне трендове проучавања и филмског записивања баштине и традиције различитих народа и култура.
„Мада смо нискобуџетни фестивал, имамо и неколико хитова и специјалне програме“, рекао је Срећковић, те најавио да је ове године у фокусу Индија, са шест филмова у програму Индиографија. Биће приказани и награђени филмови са Фестивала етнографског филма из Пекинга, као и серија Хрватске радио телевизије „Етнофорензичари“.
Срећковић је најавио и пичинг форум, у сарадњи с Балканским документационим центром из Софије. Биће представљено 10 до 15 филмова у настајању на тему нематеријалног културног наслеђа.
Гран при „Драгослав Антонијевић“, као и награде за најбољи домаћи филм, најбољи инострани и најбољи студентски филм донеће жири чији су чланови ауторка документарних филмова Анита Панић, директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић и директор Хрватског аудио визуелног центра Даниел Рафаелић.
Анита Панић је истакла да ће филмове гледати са пажњом и љубављу, док је Рафаелић изјавио да му је част да учествује у жирију на фестивалу који одликују традиција и квалитет.
„Гледајући каталог и на основу филмова које сам раније већ видео, мислим да је на програму оно најинтригантније у овој области на светској разини“, рекао је Рафаелић. Додајући да му је драго што су заступљени филмови из Хрватске, а да му се чини да је и српска продукција добра, приметио је да „ови простори имају велку етнографску традицију, почев од браће Манаки“.
Југослав Пантелић је оценио да фестивал нуди публици разнолик, богат и изузетно вредан програм у којем свако према својим афинитетима може да изабере филм који ће му пружити бољи увид и разумевање света и друштва око нас, али је скренуо пажњу и на значај етнолошког филма као документа.
„Када ми у Кинотеци гледамо старе материјале, брише се разлика између документарног видео записа и професионално режираног филма. Важност снимљеног материјала је битнија. Захваљујући богатој архиви, ми данас имамо увид у обичаје, начин живота, изглед градова, јер такав филм је најбољи хроничар одређене епохе, што је и циљ оваквих филмских манифестација“, рекао је Пантелић.
Фестивал је покренут 1992. године у жељи да се једним догађајем обухвате филмска остварења која за тему имају фолклор и обичаје балканских и словенских народа, махом телевизијске продукције. Убрзо је прерастао у манифестацију која обухавата завидан обим тема из културне и социјалне антропологије са свих континената. Мисија фестивала је да изнова подсећа на значај културног наслеђа, и да јавности пружа слику о богатству и разноврсности култура.
