У Свечаној сали Југословенске кинотеке 10. октобра званично је отворена Норвешка филмска недеља и то на неуобичајен начин, разговором са популарним норвешким писцем и сценаристом Ерлендом Луом, који је пред многобројном публиком водио угледни филмски критичар Јан Ерик Холст.
Управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић изразио је задовољство што после “предотварања” 9. октобра и одличног предавања Јана Ерика Холста на тему “Нордик ноар”, Кинотека има прилику да угости и једног од култних аутора европске књижевности Ерленда Луа.
Амбасадор Краљевине Норвешке Арне Бјорнстад истакао је да је тиме отворена манифестација НОктобар, која ће током месеца понудити различите програме норвешке културе.
За филмску недељу (до 15. октобра) одабране су екранизације књига Ерленда Луа и писца крими романа Гунара Столесена, којима је заједничко да се баве проблемима савременог норвешког друштва, али на врло различите начине, рекао је амбасадор, додајући да је зато програм насловљен “Беле ноћи, мрачни дани”.
У уводном делу разговора Холст је оценио да Луова дела карактеришу хумор, наивност, надреализам, те истакао да је он аутор 11 романа, десет књига за децу, као и више сценарија.
Лу је изјавио да је по професији он званично сценариста пошто је завршио филмску школу и није учио за романописца.
То је био практичнији избор. Мислио сам – могу да радим за филм, за телевизију, а у крајњем случају и за рекламе. У то време нисам веровао да ћу моћи да живим од романа, признао је он.
Ипак, његове везе са филмом су дубље од практичних. Лу се присетио како је као тинејџер у родном Тронхајму постао члан кинотеке и током годину-две гледао све филмове редом.
Многе нисам разумео, али гледао сам их поново и поново, те временеом почео да схватам различите ауторске светове. То насумично гледање великог броја филмова испоставило се као врло корисно касније током студија, додао је он.
Лу је испричао да је лепоту филма Сталкер Андреја Тарковског увидео тек при трећем гледању, када је био већ старији. С друге стране, Лет изнад кукавичјег гнезда Милоша Формана био му је одмах право откриће, а и даље га сматра једним од најбољих филмова свих времена.
На питање о односу филмова и литературе одговорио је да је литература велики део филма од самих почетака нове уметности.
То је јака веза, није нужна за добар филм, али је честа и данас. Реч је о једноставној људској потреби. Када знамо и волимо неку причу, желимо да је видимо оживљену, у покретним сликама, рекао је Лу.
Што се тиче његовог начина рада, изјавио је да је врло различито писати роман и сценарио.
Када пишем роман не мислим унапред о заплету, имам више креативне слободе, могу да импровизујем. Писати за филм или телевизију, међутим, подразумева чврсто планирање и много је више процес договарања са редитељем и продуцентом, оценио је Лу.
Након што су Лу и Холст отворили Норвешку филмску недељу, приказан је краткометражни филм Уједињени стојимо (2002), по сценарију Луа у режији Ханса Петера Моланда, а затим дугометражни филм Прохујало са женама (2007), по истоименом роману Луа, који је био и косценариста, у режији Петера Неса.