Априлски часописа Кинотека доноси текстове о великанима Душану Макавејеву и Џону Форду, о редитељима совјетске неме ере Григорију Козинцеву и Леониду Траубергу, интервјуе са Агњешком Холанд и Предрагом Личином.

 

Уз програм Београд-Холивуд објављени су текстови Грега де Кјура, Слободана Шијана и Јована Чекића, а уз Шок коридор биографија редитеља Дена Кертиса…

Циклус Великани светског филма посвећен је редитељу Џону Форду. Срђан Савић пише о том „гиганту америчке кинематографије“ који је у више од пола века дугој каријери снимио око 140 филмова. Међу њима су више од трећине вестерни, а остало комедије, ратни филмови, драме различитих жанрова, као и документарци. Савић наводи оцену Дејвида Квинлана да најмање тридесетак Фордових филмова спада у категорију антологијских.

Сандра Перовић је интервјуисала пољску редитељку Агњешку Холанд, која је емигрирала крајем осамдесетих, три пута је номинована за Оскара и спада у ауторке које индивудуалношћу, слободним духом и инвентивношћу шире границе филмског израза. Добитница Златног печата Југословенске кинотеке говорила је о свом новом филму „Господин Џонс“ (о новинару који је западној јавности открио Стаљинов злочин у Украјини), о важности слободе медија, о својој сарадњи са Вајдом и Кјешловским…

Хрватски редитељ и сценариста Предраг Личина уврстио је у програм Мој избор филмове америчко-британске продукције које највише воли. „Овдје има свега – од смијања и страха преко љубави и злобе, па све до шока и невјерице“, изјавио је за Кинотеку аутор хита „Последњи Србин у Хрватској“. Личина је говорио и о поруци коју за јужнословенске народе носи та зомби комедија, о утицају Серђа Леонеа и Џона Карпентера на његов рад, значају доброг сценарија, улози филмске критике и маркетинга.

У овом броју започет је фељтон о Душану Макавејеву из пера редитеља Николе Лоренцина, под насловом „Подбрцнути и пробудити и човека и свет – или како да се заиграмо филмом“. Први део фељтона прати ране радове Макавејева у Кино клубу Београд. Лоренцин пише о документарцу „Јатаган мала“ који је Мак снимио 1953. године као „млад-луд, храбар и синеастичан“, затим о кратком играном „Печату“ (1955), о филму „Антонијево разбијено огледало“ (1957)…

Уз програм Нема среда Александар Ердељановић представља редитељски пар Григорија Козинцева и Леонида Трауберга, украјинске интелектуалце јеврејског порекла који су сарадњу започели у театру и били међу оснивачима Фабрике ексцентричног глумца у Санкт Петербургу. Бизарне и за совјетску публику тог времена изненађујуће елементе из представа објединили су у свом првом филму „Октобаркине пустоловине“ (1924), а први успех постигли су крими мелодрамом „Ђавољи точак“ (1926).

Аутор програма Документарни четвртак Божидар Марјановић наставља фељтон „Други светски рат – филмски журнали у (и о) окупираној Југославији“, пишући о журналима Луче, који су били главно средство пропаганде фашистичке Италије, као и о филмским журналима из доба Независне државе Хрватске.

Рубрика Са полица библиотеке приказује књигу „Немртви: Теорије филма о зомбијима“, коју су приредили филмски теоретичари Михаел Фирст, Флоријан Крауткремер и Серјоша Вимер, а објавио Филмски центар Србије у преводу Николе Јорданова, Биљане Пајић и Небојше Бараћа. Овај зборник есеја и анализа двадесетак аутора с немачког говорног подручја представља изузетан допринос жанровској теорији филма и намењен је не само стручној већ и најширој публици.

У рубрици Критика из прошлости пренета су два текста: „Секс и грех“ који је Слободан Новаковић написао о филму „Људи мачке“ (1982) Пола Шредера и критика филма „Ханка“ (1958) Славка Воркапића из пера Милутина Чолића.

Та два филма део су циклуса Београд-Холивуд, „ревије класичног холивудског филма, са српским предзнаком“, како програм описује Грег Де Кјур, независни кустос и писац из Лос Анђелеса који живи и ради у Београду. Де Кјур напомиње да је Холивуд одувек представљао састајалиште креативаца, као и референтну тачку за синеасте из целог света, међу којима су и многи аутори из Србије, те посебну пажњу посвећује раду Воркапића и Слободана Шијана.

Део овог програма је изложба Шијанових фотографија „Вртоглавица, фото-секвенце (1998–99)“. Часопис тим поводом објављује Шијанов текст „Уз ово издање Вртоглавице“ и есеј Јована Чекића „Вртоглавица и празна места сећања“.

У рубрици Трагови на филму сарадници Кинотеке подсећају на стваралаштво недавно преминулих уметника. У овом броју то су глумци Мирољуб Лешо и Џен Мајкл Винсент, редитељи Вацлав Ворличек, Џуња Сато, Лари Коен и Клод Горета, композитори Жак Лусје и Вјачеслав Овчињиков.

In memoriam поводом смрти глумца Лука Перија и певача бенда The Prodigy Кита Флинта, који су умрли истог дана (4. марта), написао је Ђорђе Зеленовић, истичући да су обојица били иконе тинејџера у свету и „део одрастања деце у Србији кризних деведесетих, за многе од њих прозор у свет“.

Програм Шок коридор представља посвећен је Дену Кертису. О редитељу и продуценту култне готик сапунске опере „Мрачне сенке“ (1966-1971) пише Ненад Беквалац, додајући да Кертиса овдашња публика памти пре свега као аутора серије „Ветрови рата“, која је снимана у Југославији осамдесетих година.

Априлски број затвара „Београдски филмоплов (1944-1963)“ у којем Слободан Аранђеловић препоручује филмове приказиване у београдским биоскопима првих деценија након Другог светског рата.

Уз мноштво фотографија, часопис објављује и актуелни репертоар у салама у Узун Мирковој и Косовској улици.