| МЕСЕЧНИ ПРОГРАМ >

Југословенска кинотека
  • О НАМА
    • ИНФОРМАТОР О РАДУ
    • РУКОВОДСТВО
    • ДОКУМЕНТА
  • АРХИВ
    • АРХИВ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ
    • БИБЛИОТЕКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ
  • РЕПЕРТОАР
    • УЗУН МИРКОВА 1
    • КОСОВСКА 11
  • АКТИВНОСТИ
    • ФЕСТИВАЛ НИТРАТНОГ ФИЛМА
    • ПРОЈЕКАТ THE FILM CORNER
    • ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА НА EFG1914 ПРОЈЕКТУ
    • 100 СРПСКИХ ИГРАНИХ ФИЛМОВА (1911-1999)
  • АКТУЕЛНО
  • |
  • КОНТАКТ
  • О НАМА
    • ИНФОРМАТОР О РАДУ
    • РУКОВОДСТВО
    • ДОКУМЕНТА
  • АРХИВ
    • АРХИВ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ
    • БИБЛИОТЕКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ
  • РЕПЕРТОАР
    • УЗУН МИРКОВА 1
    • КОСОВСКА 11
  • АКТИВНОСТИ
    • ФЕСТИВАЛ НИТРАТНОГ ФИЛМА
    • ПРОЈЕКАТ THE FILM CORNER
    • ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА НА EFG1914 ПРОЈЕКТУ
    • 100 СРПСКИХ ИГРАНИХ ФИЛМОВА (1911-1999)
  • АКТУЕЛНО
  • |
  • КОНТАКТ

Априлски број Кинотеке

10/04/2019
Априлски часописа Кинотека доноси текстове о великанима Душану Макавејеву и Џону Форду, о редитељима совјетске неме ере Григорију Козинцеву и Леониду Траубергу, интервјуе са Агњешком Холанд и Предрагом Личином.

 

Уз програм Београд-Холивуд објављени су текстови Грега де Кјура, Слободана Шијана и Јована Чекића, а уз Шок коридор биографија редитеља Дена Кертиса…

Циклус Великани светског филма посвећен је редитељу Џону Форду. Срђан Савић пише о том „гиганту америчке кинематографије“ који је у више од пола века дугој каријери снимио око 140 филмова. Међу њима су више од трећине вестерни, а остало комедије, ратни филмови, драме различитих жанрова, као и документарци. Савић наводи оцену Дејвида Квинлана да најмање тридесетак Фордових филмова спада у категорију антологијских.

Сандра Перовић је интервјуисала пољску редитељку Агњешку Холанд, која је емигрирала крајем осамдесетих, три пута је номинована за Оскара и спада у ауторке које индивудуалношћу, слободним духом и инвентивношћу шире границе филмског израза. Добитница Златног печата Југословенске кинотеке говорила је о свом новом филму „Господин Џонс“ (о новинару који је западној јавности открио Стаљинов злочин у Украјини), о важности слободе медија, о својој сарадњи са Вајдом и Кјешловским…

Хрватски редитељ и сценариста Предраг Личина уврстио је у програм Мој избор филмове америчко-британске продукције које највише воли. „Овдје има свега – од смијања и страха преко љубави и злобе, па све до шока и невјерице“, изјавио је за Кинотеку аутор хита „Последњи Србин у Хрватској“. Личина је говорио и о поруци коју за јужнословенске народе носи та зомби комедија, о утицају Серђа Леонеа и Џона Карпентера на његов рад, значају доброг сценарија, улози филмске критике и маркетинга.

У овом броју започет је фељтон о Душану Макавејеву из пера редитеља Николе Лоренцина, под насловом „Подбрцнути и пробудити и човека и свет – или како да се заиграмо филмом“. Први део фељтона прати ране радове Макавејева у Кино клубу Београд. Лоренцин пише о документарцу „Јатаган мала“ који је Мак снимио 1953. године као „млад-луд, храбар и синеастичан“, затим о кратком играном „Печату“ (1955), о филму „Антонијево разбијено огледало“ (1957)…

Уз програм Нема среда Александар Ердељановић представља редитељски пар Григорија Козинцева и Леонида Трауберга, украјинске интелектуалце јеврејског порекла који су сарадњу започели у театру и били међу оснивачима Фабрике ексцентричног глумца у Санкт Петербургу. Бизарне и за совјетску публику тог времена изненађујуће елементе из представа објединили су у свом првом филму „Октобаркине пустоловине“ (1924), а први успех постигли су крими мелодрамом „Ђавољи точак“ (1926).

Аутор програма Документарни четвртак Божидар Марјановић наставља фељтон „Други светски рат – филмски журнали у (и о) окупираној Југославији“, пишући о журналима Луче, који су били главно средство пропаганде фашистичке Италије, као и о филмским журналима из доба Независне државе Хрватске.

Рубрика Са полица библиотеке приказује књигу „Немртви: Теорије филма о зомбијима“, коју су приредили филмски теоретичари Михаел Фирст, Флоријан Крауткремер и Серјоша Вимер, а објавио Филмски центар Србије у преводу Николе Јорданова, Биљане Пајић и Небојше Бараћа. Овај зборник есеја и анализа двадесетак аутора с немачког говорног подручја представља изузетан допринос жанровској теорији филма и намењен је не само стручној већ и најширој публици.

У рубрици Критика из прошлости пренета су два текста: „Секс и грех“ који је Слободан Новаковић написао о филму „Људи мачке“ (1982) Пола Шредера и критика филма „Ханка“ (1958) Славка Воркапића из пера Милутина Чолића.

Та два филма део су циклуса Београд-Холивуд, „ревије класичног холивудског филма, са српским предзнаком“, како програм описује Грег Де Кјур, независни кустос и писац из Лос Анђелеса који живи и ради у Београду. Де Кјур напомиње да је Холивуд одувек представљао састајалиште креативаца, као и референтну тачку за синеасте из целог света, међу којима су и многи аутори из Србије, те посебну пажњу посвећује раду Воркапића и Слободана Шијана.

Део овог програма је изложба Шијанових фотографија „Вртоглавица, фото-секвенце (1998–99)“. Часопис тим поводом објављује Шијанов текст „Уз ово издање Вртоглавице“ и есеј Јована Чекића „Вртоглавица и празна места сећања“.

У рубрици Трагови на филму сарадници Кинотеке подсећају на стваралаштво недавно преминулих уметника. У овом броју то су глумци Мирољуб Лешо и Џен Мајкл Винсент, редитељи Вацлав Ворличек, Џуња Сато, Лари Коен и Клод Горета, композитори Жак Лусје и Вјачеслав Овчињиков.

In memoriam поводом смрти глумца Лука Перија и певача бенда The Prodigy Кита Флинта, који су умрли истог дана (4. марта), написао је Ђорђе Зеленовић, истичући да су обојица били иконе тинејџера у свету и „део одрастања деце у Србији кризних деведесетих, за многе од њих прозор у свет“.

Програм Шок коридор представља посвећен је Дену Кертису. О редитељу и продуценту култне готик сапунске опере „Мрачне сенке“ (1966-1971) пише Ненад Беквалац, додајући да Кертиса овдашња публика памти пре свега као аутора серије „Ветрови рата“, која је снимана у Југославији осамдесетих година.

Априлски број затвара „Београдски филмоплов (1944-1963)“ у којем Слободан Аранђеловић препоручује филмове приказиване у београдским биоскопима првих деценија након Другог светског рата.

Уз мноштво фотографија, часопис објављује и актуелни репертоар у салама у Узун Мирковој и Косовској улици.

ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА РЕПЕРТОАР ЧАСОПИС КИНОТЕКА
Previous StoryШијанове фотографије на отварању програма Београд-Холивуд
Next StoryНаграда ФИАФ-а за Жан-Лик Годара

МЕСЕЧНИ ПРОГРАМ

image name

ЧАСОПИС КИНОТЕКА

image name

СТАЛНА ПОСТАВКА

image name

Актуелно

  • mira-furlan
    Мој избор: Мира Фурлан
  • CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v80), quality = 82
    Преминула глумица Мира Фурлан
  • pAVLE pAVLOVIC
    Онлајн премијера рестаурираног филма „Павле Павловић“
  • nikola-stojanovic
    Преминуо редитељ Никола Стојановић
  • insta-najava-za-JAN-2021
    Кинотека у јануару: Хјустон, Боуви, репризе…
  • Vip Kinoteka maraton
    Новогодишњи дан уз култне филмске класике

Ознаке

ACE EFG FIAF IN MEMORIAM THE FILM CORNER VIP КИНОТЕКА YU ФИЛМ ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА ЗЛАТНИ ПЕЧАТ МОЈ ИЗБОР РЕПЕРТОАР СРПСКИ ФИЛМ ФЕСТ ФЕСТИВАЛ НИТРАТНОГ ФИЛМА ЧАСОПИС КИНОТЕКА

КИНОТЕКА НА ПРОЈЕКТУ EFG1914

image name

Партнери

image name

image name

image name

ПОДРШКА

image name

ПРОЈЕКЦИЈЕ

  • ПРОГРАМИ
  • САЛА МАКАВЕЈЕВ
  • МУЗЕЈ КИНОТЕКЕ
  • АКТУЕЛНО
  • ЧАСОПИС

О НАМА

  • ИСТОРИЈАТ
  • АРХИВ
  • БИБЛИОТЕКА
  • РУКОВОДСТВО
  • КОНТАКТ

СТАЛНИ ПАРТНЕРИ

image name

image name

image name

ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА

Национални филмски архив Републике Србије. Стални члан и један од оснивача Међународне федерације филмских архива (FIAF). Југословенска кинотека је носилац статуса установе културе од националног значаја.
image name

Copyright © 2016 Југословенска кинотека