У време јубиларног, 50. Битефа своју округлу годишњицу обележава и најстарији пратећи програм тог позоришног фестивала – Битеф на филму, а домаћин и овог, 40. издања биће као и увек до сада Југословенска кинотека.
Уредница Битефа на филму Вера Коњовић најавила је за 30. септембар прави маратон, са непрекидним пројекцијама од 16 часова до близу поноћи, уз напомену да је њен идеални избор из богате историје Битефа ограничила реалност. Наиме, многе гостујуће представе у “старо доба” нису снимљене или су се снимци у међувремену загубили, а за неке су ауторска права прескупа за наше услове.
Тако је прва пројекција насловљена “Уместо представе Хамлет”. Реч је о Хроници 14. Битефа коју је 1980. године радила ТВ Београд. Уредник је био Феликс Пашић, водитељ Боро Драшковић, гости Љубиша Ристић и Петар Божовић, као и позоришни критичари Бранислав Милошевић и Мајкл Ковени (Велика Британија). Емисија садржи инсерт из представе „Хамлет“ у режији Ристића и извођењу Хрватског народног казалишта из Сплита.
Следи снимак Шекспировог „Ричарда Трећег“, такође у режији Љубише Ристића и извођењу КПГТ-а из Суботице. Та представа, са Борисом Исаковићем у главној улози, освојила је Гран при 26. Битефа (1992.)
На програму је затим снимак култне представе “Мртви разред” славног пољског аутора Тадеуша Кантора, добитника Гран прија 11. Битефа (1977). О значају те представе Театра Крикот из Кракова говори и чињеница да је њено снимање режирао лично Анджеј Вајда.
“То је једина представа коју сам гледао пет пута. Дојмила ме се у толикој мери да сам одлучио да је снимим као филм. А ја никада не снимам своје позоришне режије”, изјавио је Вајда поводом тог пројекта у продукцији Zespol Filmowy.
Кантор је о представи рекао да он “ствара реалност, сплет разних реалности, без икакве везе с логиком или играном драмом, ствара поља напетости која ће бити у стању да разбију наративну структуру драме”, као и да “све то чини у атмосфери шока и скандала”.
Маратон се наставља интервјуом који је у емисији ТВ Београд „Учесник и сведок“ 1988. године дала Мира Траиловић, редитељка и оснивач Битеф фестивала и Битеф театра. Сценариста и саговорник био је Феликс Пашић, уредник Лила Лукић, редитељ Ненад Момчиловић.
Интервју је сниман у дирекцији Битефа на Теразијама, на темељима новог Атељеа 212, у чувеном бифеу тог позоришта и у згради будућег Битеф театра, међу скелама и мајсторима. Ово је истовремено последњи велики интервју дат за телевизију, јер Мира Траиловић се још појавила у марту наредне године поводом отварања Битеф театра, а затим ју је болест потпуно опхрвала.
За овогодишњи Битеф на филму одабран је и снимак немачке плесне представе „Тела“ у режији и кореографији Саше Валц на музику Ханса Петера Куна. Филмски снимак потписују Јерг Јешел и Бригите Крамер. Та представа театра Schaubuhne am Lehniner Platz из Берлина добила је Гран при 34. Битефа (2000.)
Програм се завршава снимком представе „Малограђани“, по тексту Максима Горког, у режији и сценографији славног Георгија Александровича Товстоногова, који је освојио Гран при на 2. Битефу (1968.). Представу Великог драмског театра Горки из Лењинграда за телевизију је снимио Ленфилм, позната филмска кућа у некадашњем Совјетском Савезу.
Товстоногов је написао да га је на режију овог комада подстакло позориште апсурда. Бекет и Јонеско помогли су му да у старом комаду види ново – апсурдност и бесмисленост живљења његових јунака и затворене кругове по којима тумарају, а у таквој поставци „Малограђана“ Горког било је места и за идеје Брехта.
Програм Битеф на филму реализију Југословенска кинотека, Трезор Радио телевизије Србије и амбасада Пољске у Београду.
