На затварању 28. Фестивала нитратног филма 15. јуна биће приказано, премијерно у Србији, дело из „мексичког периода“ славног шпанског редитеља Луиса Буњуела „Река и смрт“ (1954), које у свету изузетно ретко може да се види, а дигитална копија за фестивал у Југословенској кинотеци добијена је захваљујући „Филмотеци Унам“ из Мексико Ситија.
Сценарио Луиса Алкоризе, на тему традиције крвне освете коју ће у малом приморском селу успети да прекине један доктор хуманистичких назора, заснован је на дидактичном роману Мигела Алвареза Акосте. Према речима Буњуела, одувек га је „фасцинирала лакоћа којом неки људи могу да убијају друге“, а овај филм „чак и ако је донекле поједностављен – цивилизација насупрот варварству – ипак пружа прилику да се размисли о пореклу и трајности насиља”.
„Река и смрт“ је добар пример његовог истраживања друштвеног лицемерја и ирационалних традиција, мешајући оштар реализам са суптилном иронијом како би разоткрио узалудност наслеђених крвних освета, бруталног мачизма везаног за традиционалне норме части, опсесију смрћу и њеним ритуалима, а нагласио тезу о значају опроштаја и помирења.
Изванредне улоге двојице опонената играли су Хоакин Кордеро и Хаиме Фернандез, уз тадашњу мексичку звезду Колумбу Домингез, која је 90-их година била гошћа Београда и добила Плакету Југословенске кинотеке.
Публику очекује и бисер кинеске кинематографије „Рано пролеће“ (1963), који је режирао Ксие Тиели, према популарној новели „Фебруар” Роу Шија. За разлику од филмова из 60-их, који су се углавном ослањали на драматичне сукобе, класик Ксие Тиели се ослонио на богато визуелно приповедање како би показао суптилне промене у унутрашњим осећањима ликова. Путовање младог интелектуалца од збуњености и колебања до тренутка буђења, дато је нежним и уздржаним наративним поступком, јасним и једноставним кинематографским стилом, одражавајући његов дух хуманости, али и патње и оклевања.
Дело велике сликовне упечатљивости и поетске лепоте стекло је култни статус и 1995. године уврштено на листе десет најбољих филмова и десет најбољих редитеља, награда „Кинески век филма”. Дигиталну рестаурацију у 4к резолуцији урадио је Кинески филмски архив.
Последњег дана на програму Нитрата 28 је и грузијска комедија „Маћеха Саманишвили“ (1927), која исмева племићки начин живота, а чију режију потписују Захариј Беришвили, Константин Марџанов/Коте Марџанишвили. У време премијере критика је сматрала да је филм досадан и антиуметнички, оптужен је за лажну комичност и разводњавање друштвеног значења. Тек деценијама касније, ово дело које се бави агонијом грузијског племства и тешкоћама преласка са феудализма на капитализам, препознато је по свом лирском и готово гротескном хумору. Данас се сматра једним од најистакнутијих филмова свога доба.
Дигитално рестаурисана копија израђена је 2025. у „Госфилмофонду”, а на Фестивалу нитратног филма имаће светску премијеру.
