Великан светског филма, редитељ и сценариста Роберто Роселини (1906-1977) био је један од најважнијих припадника италијанског неореализма. Југословенска кинотека је поводом 120. годишњице његовог рођења приредила цуклус филмова који ће бити приказани 12. и 13., као и 18. и 19. маја у сали „Макавејев“.
Првог дана на прогаму је трилогија која, према мишљењу многих историчара филма, представља есенцијални део Роселинијевог опуса, али и једну од кључних тачака италијанског неореализма, правца који се данас сматра једном од најбитнијих прекретница у развоју филмске уметности.
То су политички трилер смештен пред крај Другог светског рата „Рим, отворен град“ (1945), који је Роселинију донео Златну палму у Кану, ратна драма „Паиза“ (1946) – номинована за Оскара за најбољи сценарио и копродукцијска драма о послератном периоду „Немачка нулте године“ (1948).
Наредних дана биће приказана још једна ратна драма – „Генерал Дела Ровере“ (1959) – добитник Златног лава у Венецији, али и романса „Пут у Италију“ (1954) и други филмови у којима је играла Роселинијева муза и љубавница, чувена шведска глумица Ингрид Бергман. Пажњу привлачи и црна комедија „РоГоПаГ“ (1963), омнибус италијанско-француске продукције који уз Роселинија потписују Жан-Лик Годар, Пјер Паоло Пазолини и Уго Грегорети.
У мајском броју часописа „Кинотека“ Јован Марковић подсећа да италијански филм 40-их и 50-их година прошлог века своју грађу није црпео из архетипских прича, жанровских образаца или „високе” литературе, већ из тадашњег тренутка и стварности која је била сва у превирањима, што је изродило један нови и другачији приступ. Наводећи Роселинијев став да „сам филм треба да се одвија као својеврсни процес откривања“, аутор есеја додаје да „трагање за таквом формом и само представља један процес, а Роселини спада у редитеље који су се мењали и преиспитивали кроз читаву каријеру“.
„Роселинијев приступ није аналитички, он не објашњава, већ кроз радњу и окружење пушта јунаке да се развијају и откривају, а у неком смислу и застаје пред потребом да поступке својих јунака тумачи и тиме редукује“, оцењује Марковић.
