У Југословенској кинотеци 5. маја је отворена изложба „Слободан Цица Перовић“, поводом стогодишњице рођења тог великог српског глумца, и започео циклус његових филмова, који ће се приказивати до 11. маја.
В. д. директора Кинотеке Александар Ердељановић истакао је да је Перовић (1926–1978) био изузетан глумац, несуђени административац, путник око света, некомформиста, нематеријалиста, песник и боем, једноставно – слободан човек.
„На филму је постигао веома много. За само 22 године успео је да сними 27 филмова, а већина њих се данас сматра драгуљима југословенске и српске кинематографије“, рекао је Ердељановић, додајући да је постигао велике успехе и у позоришту, а на телевизији остварио неке легендарне роле у драмама и серијама, као што су „Господин Фока“, „Салаш у Малом Риту“, „Сироти мали хрчки“, „Павиљон VI“.
Ердељановић је навео да је Перовић рад на фиму започео 1955. године епизодама, постепено се откривајући као велики глумац. Његов потенцијал за комедију открила је редитељка Соја Јовановић („Поп Ћира и поп Спира“, „Дилижанса снова“), а главна улога у једној од комедији Мила Ђукановића – „Мушкарци“ (1963), донела му је Златну арену у Пули.
„Био је одличан у комедијама карактера. Занимљиво је да није имао јаке гестове или гримасе, него је само мимиком и својим интуитивним стилом постизао фантастичне ефекте. У каснијем периоду постаје трагикомичар и анти херој. За своју најбољу улогу сматрао је бившег информбировца у ’Буђењу пацова’ Живојина Павловића, док је једну од највећих улога имао у ’Походу’ Ђорђа Кадијевића“, казао је Ердељановић.
Истичући да је Перовић био један од најмодернијих глумаца свог времена, описао је ликове које је креирао – фолксдојчера у „Зимовању у Јакобсфелду“ Бранка Бауера, затвореника на допусту у филму „Дан четрнаести“, човека с говорном маном у омнибусу „Три“ Саше Петровића („једна од најбољих епизода у југословенском филму, уопште“), инжењера у „Мосту“ Хајрудина Крвавца, остарелог боксера у „Вранама“ Љубише Козомаре и Гордана Михића, сељака у „Мећави“ Антуна Врдољака, доктора у „Павиљону VI“ Лучијана Пинтилијеа, којим је и започела ретроспектива опуса Слободана Цице Перовића.
„На врхунцу глумачке моћи затекла га је прерана смрт. Био је једноставан човек фантастичног глумачког израза. Није желео да се експонира, а својом појавом и бујним темпераментом, који је избијао из сваког његовог наступа, превазишао је своје време. И данашњи млади филмофили уврштавају га у врх нашег глумишта“, закључио је Ердељановић.
Перовићев унук Марко Танасковић је у име породице захвалио Кинотеци што чува сећање на његовог деду, којег није упознао, али је много сазнао о њему од своје мајке Весне, нажалост сада такође покојне.
„Гледао сам његове филмове на телевизији и у Кинотеци. Није пристрасно ако кажем да сигурно спада у сам врх домаћег глумишта. Живојим Павловић је за њега рекао да није имао ни претходника ни наследника. Начин на који је глумио је непоновљив. Градио је лик изнутра, што је тек много касније и у свету постало стандард. Био је талентован и за драму и за комедију и увек тамо где су се пробијале границе, рушили табуи“, казао је Танасковић.
„Осим глуме, његова највећа страст је било путовање. Често је водио и моју мајку, своју јединицу. Она је била пуна прича о томе како су живели на путу – боемски, некада богато када би добили на рулету, а некад без пара, чак ни за цигарете или хлеб“, присетио се Танасковић.
Ауторка изложбе Ирина Кондић цитирала је речи Перовића: „Немам чуло за материјалне вредности. Посматрам живот као реку која тече“.
„Био је глумац који измиче дефиницијама, аутентичан, непредвидљив, а дубоко хуман у сваком лику који је градио. То чини да његове улоге и данас делују живо и савремено. Радећи на изложби посебно су ме дотакле приче о његовим путовањима и тежњи, преузетој из филозофије, да се ослободимо друштвене агресије коју носимо у себи. Чини ми се да та мисао данас још снажније одјекује“, рекла је Ирина Кондић.
Како је додала, изложба обухвата фотографије, филмске инсерте, кратку биографију и комплетан преглед Перовићевог рада на филму, позоришту и телевизији, као и материјале које је уступила породица, омогућивши „да се приближимо не само уметнику, него и човеку“.
У оквиру отварања изложбе емитоване су видео изјаве редитеља Ђорђа Кадијевића и глумца Игора Гала о сарадњи с Цицом Перовићем.
Затим је почела ретроспектива, која обухвата 19 филмова различитих жанрова и која траје до 11. маја.
