Мартовско издање часописа „Кинотека“ доноси есеје о пиониру филма на овим просторима Ернесту Бошњаку, америчком комичару Џерију Луису и пољском редитељу Анджеју Вајди.
Следе текст о циклусу филмова на тему бокса, затим о редитељу и сценаристи Нилу Џордану, који ће бити гост 14. Београдског ирског фестивала и примити Златни печат Југословенске кинотеке, интервју с ирским редитељем Аланом Гилсенаном, приказ књиге „Конструктивизам у филму“ Владе Петрића, сећања на преминулог редитеља Бранка Иванду и глумицу Кетрин О’Хара. Ту су и најава ревије кипарског филма, есеј о зомби филмовима, као и завршни део фељтона о Кшиштофу Кјешловском.
Нови број отвара текст о Ернесту Бошњаку (1876–1963), пиониру српског, војвођанског и југословенског филма, рођеном пре 150 година у Сомбору, у којем је приређивао филмске представе још од 1907. након што се, како пише Божидар Марјановић, у Бечу заљубио у нову уметност и купио Гомонов филмски пројектор. Имао је своју штампарију, као и биоскоп „Арена”, а 1909. купио је камеру и почео да снима. Ти рани филмови нису сачувани, али јесу записи о откривању једног споменика (1912) и о луна-парку (1919). Бошњак је основао предузеће „Боер филм” и од материјала са аудиције за глумце монтирао „Пробне снимке прве југословенске творнице филмова“ (1923). Продуцирао је комедију „Како уловити мужа“, која је приказана у Бечу, док су му наредни играни филмови остали недовршени због недостатка новца.
Поводом стогодишњице рођења једног од највећих комичара Џерија Луиса (1926-2017) у току је његова ретроспектива, а Бојан Ковачевић пише о животу и раду тог „шармантног, суптилног, трапавог и надасве елегантног америчког глумца, режисера, сценаристе и продуцента“, најпознатијег „холивудског шмокљана”. Под насловом „Две стране личности“ аутор напомиње да је Луис био игнорисан од америчке критике, а од француске слављен као „краљ лудости” и закључује: „Увек ће бити критичара који ће инсистирати на томе да је Луис, без обзира на то да ли вам се његов хумор допада или не, имао кохерентан ауторски идентитет, и као звезда и као редитељ“.
Пре сто година рођен је и пољски редитељ Анджеј Вајда (1926- 2016) који се бавио „великим темама пољске историје, живео с Пољском у срцу“, био мајстор визуелне поезије, али и оштар критичар пропагандне моћи филма, повезао је националну историју, политички пркос и снажан уметнички израз, са заједничким именитељем – филм моралног немира, истиче Ана Марија Роси. „Само деценију након Другог светског рата показао је велику уметничку храброст када је почео да руши мит о херојском рату. Нема те животно мучне теме пред којом је устукнуо. Представљао је уметнички и морални интегритет, храброст и отпорност“, пише ауторка и наводи да је Вајда снимио више од 50 филмова, четири пута био номинован за Оскара, а добио га је за животно дело.
Јубилеј филма „Роки“ (1976) у режији Џона Авилдсена, по сценарију главног глумца Силвестера Сталонеа – 50 година од премијере вероватно најпопуларнијег филма о боксерима, повод је за циклус тог поджанра спортске драме у мартовском програму Кинотеке. Јован Марковић представља одабране наслове, уз преглед историјског развоја жанра и његових тематско-мотивских и стилских одредница. Аутор подсећа да приказ бокса на филму датира од самих почетака кинематографије, а „разлоге за то можемо тражити у привлачности боксерског кретања и борбе која је есенција тог спорта, што је филму као уметности покрета, али и (драмског) сукоба, морало бити подстицајно“.
Најславнији сценариста и редитељ ирске кинематографије Нил Џордан биће гост 14. Београдског ирског фестивала и том приликом примити Златни печат Југословенске кинотеке. Часопис објављује текст једног од уредника фестивала Николаса О’Нила који оцењује да је Џордан рођени приповедач чија је немирна машта изнедрила галерију незаборавних филмских ликова – заљубљених плаћеника и збуњених бивших робијаша који најчешће остају слепи за сопствене слабости или опасности које их окружују. „Мрачне, етеричне и опасне, његове визуелно раскошне бајке за одрасле покреће људска жеља – готово увек погрешно усмерена. Ипак, Џордан своје рањене антихероје посматра с нежношћу и без цинизма“, пише О’Нил.
Гост фестивала биће и редитељ Алан Гилсенан, бивши директор Ирског института за филм, с којим је за „Кинотеку“ разговарала Сузана Миличић. На фестивалу ће бити приказан његов дебитантски филм „Ех Џо“ (1986), по истоименом Бекетовом делу, док ће у Атељеу 212, на европској премијери Гилсенановог перформанса „Бекет/Поезија“, славни Стивен Реј и Рут Нега говорити стихове Семјуела Бекета. Гилсенан је изјавио да га је одувек привлачило Бекетово писање: „То је више инстинктивна и емоционална веза него рационално, интелектуално опредељење. Његов огољени, али поетски језик, црни хумор, као и нешто безвремено и трансцендентно, нешто што превазилази очај и пустош, одувек су ме фасцинирали“.
Књига „Конструктивизам у филму“ нови је том Сабраних дела Владе Петрића (Југословенска кинотека и Киноправда институт) и прво српско издање те студије, оригинално објављене на енглеском (Cambridge University Press, 1987) о стваралаштву совјетског аутора Дзиге Вертова, коју је на српски превео Ђорђе Томић. Према оцени Владимира Шојата, то је вероватно најважније Петрићево дело, а његов увид у Вертовљевог „Човека са филмском камером“ је „више од погледа пасионираног и информисаног гледаоца; то је блиско разумевање Вертовљеве монтаже“. С друге стране, указује Шојат, Петрић се „не осврће на широко цитиране филмске теоретичаре“ (Делез и други), а његова анализа „недовољно простора посвећује идеолошким аспектима Вертовљевог дела“.
Кинотека је у марту домаћин и манифестације „Филмски хоризонти – нови кипарски филм”. У најави програма кипарско-грчка редитељка Христина Хаџихаралабус, која живи и ради у Београду, препоручује публици четири дугометражна филма који су остварили успехе на светској сцени, као и разговоре с гостима, а то су Мариос Пиперидис чији је филм „Шверцујући Хендрикса“ добио награду за најбољи страни дугометражни филм на фестивалу Трибека, као и Стелана Клирис, ауторка филма „Падам на тебе“, првог кипарског филма уврштеног у каталог платформе Нетфликс, где је две узастопне недеље заузимао прво место, с више од тридесет милиона прегледа.
Рубрика Трагови на филму доноси осврт Марјана Вујовића на најзначајније улоге канадско-америчке глумице и сценаристкиње Кетрин О’Харе (1954-2026). Каријеру је започела 70-их година у веома утицајној канадској скеч комедији „Second City Television“, а успех у Холивуду постигла улогом у комичном ремек-делу „Битлђус“ (1988) Тима Бартона. Памти се и њена ефектна епизода у комедији „Сам у кући“ (1990) Криса Коламбаса, као и изванредна способност импровизације. Када је добила високо канадско одликовање истакнуто је да је њен међународни успех помогао да се отвори пут следећој генерацији жена у комедији.
Рубрика In memoriam посвећена је хрватском и југословенском редитељу, сценаристи и педагогу Бранку Иванди (1941-2025). „Никада се није бојао да ствара из страсти, потребе и љубави према занату који му је био све“, пише Маријана Терзин Стојчић. Његов дебитантски филм „Гравитација или фантастична младост чиновника Бориса Хорвата“ (1968) добио је награду критике Фипресци на фестивалу у Берлину. Потом је снимао студентски штрајк 1971, али је тај документарни запис завршио у полицијском бункеру (приказан је тек 2000. године), а за Иванду су затворена врата филмских фондова бивше државе, те се нужно окренуо телевизији, оставивши импресиван опус ТВ драма и филмова.
У овом броју завршава се фељтон по књизи „Кјешловски. Изблиза“ пољске ауторке Катажине Сурмјак-Домањске. Пред читаоцима је одломак о имењаку славног пољског редитеља – адвокату и сценаристи Кшиштофу Пјесјевичу и о њиховој блиској уметничкој сарадњи.
Ту је и последњи део фељтона „Живи мртваци“. Ненад Беквалац разматра тај поджанр хорора кроз поглавља „Европски зомби филм“ – где предњачи Италија, „Остатак света“ – с примерима из Индије, Мексика, Јапана, Јужне Кореје и других земаља, „Холивудски зомби од Ромера до краја деведесетих“ и „Вирусни зомби“ – нови миленијум када „Притајено зло“ и „28 дана касније“ враћају зомбије на велика врата биоскопа, али и телевизије („Окружен мртвима“, као и велики број азијских серија).
