Изложба старих разгледница с фотографијама српских цркава у градовима и варошима некадашње Аустроугарске отворена је 24. фебруара у Југословенској кинотеци, а њен аутор је Милан П. Кићевац, који је одабрао примерке из архиве Александра Поповића и Небојше Панчића.
Поставка под називом „Погледи који трају“ обухвата увећане репродукције разгледница с краја 19. и почетка 20. века – на зидовима у доњем фоајеу Кинотеке, док је мањи број оригинала изложен у витрини под стаклом, а на екрану је емитован и кратки филм на исту тему.
Поздрављајући посетиоце у име Југословенске кинотеке, в. д. директора Александар Ердељановић приметио је да је то „необична изложба за Кинотеку, али јој је и иманентна као установи која такође гаји старине и чува прошлост нашег народа“.
„Ово је прилика да се види део наше прошлости. Разгледнице из колекције Поповића и Панчића везане су за крајеве у којима данас Срба има релативно мало, а пре 200-300 година чинили су већину у многим од тих места – у Мађарској, Румунији и Пакрачкој епархији“, истакао је Ердељановић, подсетивши да су се на просторе некадашње Аустроугарске Срби усељавали у више наврата још од 16. века.
Како је додао, били су углавном слободни сељаци, нису плаћали десетак властели, али су морали да ратују за ту царевину. Временом су створили средњу класу, слој трговаца и занатлија, који је имао велику улогу и за Србију, нарочито почетком 19. века, после Карађорђевог устанка. Одатле су дошли Доситеј Обрадовић, касније Милош Црњански и други знаменити Срби. Нажалост, неки су гинули у ратовима, неки се покатоличили и српски народ је постепено нестајао, а цркве у њиховим местима су пропадале под теретом година и времена.
„Ипак, остала су сећања и материјални трагови, као што су разгледнице са фотографијама ових предивних храмова. На нама је да то сећање не нестане, као у Сент Андреји. Добро је да младим генерацијама покажемо где је све живео српски народ“, истакао је Ердељановић.
Посебно је захвалио Кићевцу што нас „подсећа где смо и ко смо били“, и то не само овом изложбом, него и као филмски посленик – продуцент, сценариста и редитељ филмова о мало познатим или заборављеним личностима српске историје.
Кићевац је захвалио Кинотеци што му је учинила част да под њеним кровом представи свој, како је рекао, скромни рад, као и посетиоцима који су дошли на отварање изложбе, неки чак из Грачанице и Скопља.
„Изложба је настала из моје знатижеље и захваљујући мом пријатељу Александру Поповићу који је велики истраживач, човек који воли да ’копа’ по српској историји. Гледајући старе разгледнице, приметили смо да на онима са територије бивше Аустроугарске има много фотографија српских цркава и манастира. Разгледнице су млад начин комуникације, појављују се тек крајем 19. века, када је фотографија узнапредовала. За њих су сликани најбитнији и најимпозантнији објекти у неком граду или вароши“, казао је Кићевац.
„Чињеница да се на разгледницама виде српске цркве не само у градовима него и у малим местима, чак и у селима диљем Аустроугарске, представља доказ колико су некада Срби били присутни на том простору, колико су имали материјално богате заједнице и посвећене задужбинаре, да су могли да зидају овакве велелепне храмове“, нагласио је Кићевац.
Међутим, како је додао, током бурног 20. века српски живаљ на том простору се проредио, неких цркава више нема због зуба времена или људског немара, а неке су срушене у доба комунизма.
„Ова изложба је документ о времену, истина о томе ко смо и шта смо“, рекао је Кићевац, изразивши наду да ће интересантне визуелне информације са разгледница некога подстаћи за даља истраживања. Наиме, у фокусу су лепота и монументалност српских православних цркава, али се на увећаним репродукцијама виде и суседна здања, детаљи на фасадама, различито одевени пролазници…
