Југословенска кинотека обележава 130 година од рођења америчког редитеља и сценаристе Вилијама А. Велмана (1896-1975) циклусом његових остварења која ће бити приказана од 6. до 11. фебруара у сали „Макавејев“.

 


Програм отвара ратна драма и романса „Крила“ (1927), која је добила Оскара за најбољи филм, као и за најбоље визуелне ефекте на првој додели награда Америчке филмске академије, одржаној пре готово сто година. Радња се дешава у време Првог светског рата, а главни ликови су двојица војних пилота заљубљених у исту девојку. Спектакл у продукцији студија Парамаунт упослио је око 3.500 војника, 65 пилота, 165 авиона и постигао огроман успех на биоскопским благајнама.


Велман је у „Крилима“ себи доделио епизодну улогу немачког пилота. Авијација је била његова страст. У жељи да постане пилот пријавио се 1915. године у ваздухопловну јединицу француске Легије странаца. Извео је више борбених летова, био рањен и одликован. После рата је из родног Бруклина отишао у Холивуд. У почетку је играо мање улоге, радио различите послове у више студија, асистирао, а 1923. године добио прилику да и сам режира.


Велики успех постигао је крими драмом „Државни непријатељ“ (1931), једним од најбољих остварења у раном периоду звучног филма. Улога гангстера прославила је Џејмса Кегнија, а партнерка му је била плавокоса лепотица Џин Харлоу. И тај филм је на програму Кинотеке првог дана Велмановог циклуса.


Наредних дана публика ће моћи да види оригиналну верзију трагичне романсе „Звезда је рођена“ (1937), за коју је освојио Оскара за најбољи сценарио, а био номинован за режију. Главне улоге су играли Џенет Гејнор и Фредрик Марч.

Циклус обухвата још два филма за које је Велман номинован за Оскара за најбољу режију – акциону ратну драму „Бојиште“ (1949) и авантуристички трилер „Између неба и земље“ (1954), у којем је играо чувени Џон Вејн.


У избор из Велмановог богатог опуса (око 80 режија и десетак снимљених сценарија, уз десет наслова које је продуцирао) укључени су и класични вестерн „Инцидент код Окс-Боуа“ (1943), с Хенријем Фондом, затим вестерн „Жуто небо“ (1948), с Грегоријем Пеком и Ен Бакстер, за који је добио специјално признање за режију на фестивалу у Локарну.