У сали Југословенске кинотеке у Косовској улици од 3. до 6. фебруара на репертоару је избор из опуса Валеријана Боровчика (1923-2006), контроверзног пољског редитеља и сценаристе који је углавном радио у Француској, а био је познат по слободном третирању еротских сцена.
Критичари га описују као „генија који је такође био порнограф“. Рођен је у Пољској, где је започео каријеру као сликар и литограф. Затим се бавио филмском анимацијом. Шездесетих година се преселио у Француску.
Избор из опуса Боровчика отвара његов дебитантски дугометражни играни филм „Гото – острво љубави“ (1969), дистопијска сатира о изолованој држави чији је краљ диктатор и у којој владају чудни закони. У том арт хаус филму са елементима надреализма главне улоге су играли Пјер Брасер и Лигија Бранице, иначе супруга редитеља.
Следе „Неморалне приче“ (1974), омнибус чија се четири дела баве различитим облицима сексуалности – од савременог периода, уназад до оргија у време Борџија. Једну од улога – мађарску грофицу из 16. века, која се купа у крви девица – играла је Палома Пикасо.
Циклус обухвата и пољску продукцију „Прича о греху“ (1975). Младу и лепу Пољакињу која путује по Европи у потрази за својим љубавником играла је Гражина Длуголенцка. Премијера овог филма била је у главном такмичарском програму фестивала у Кану.
Последњи филм на програму је француска драма „Уличарка“ (1976), о човеку који је опседнут проститутком која личи на његову жену. Главне улоге играли су Силвија Кристел и Џо Далесандро.
Провокативни филмови Валеријана Боровчика хваљени су због специфичног ауторског стила и високог ликовног квалитета, уз употребу класичне музике, али и одбацивани због експлицитности у доба када су нага тела и секс на великом платну били приличан табу. Нека од његових бизарних остварења спајала су еротику и хришћанску иконографију, те је бивао и цензурисан.
Како је оценио један од критичара, „иако му карактеризација ликова никада није била јача страна, недостатак је компензовао изграђујући еротску атмосферу барокне визуалности, а претерану тензију увек је разбијао ироничним редитељским поступцима“.
