Програм документарних филмова поводом државног празника Савиндана приказан је 27. јануара у сали „Макавејев“ Југословенске кинотеке, а публику на бесплатној пројекцији поздравио је в. д. директора Александар Ердељановић.
Одабрани филмови су везани за места на којима је деловао и радио Свети Сава, духовни и интелектуални оснивач српског идентитета, цркве и државе, рекао је Ердељановић, те подсетио да је велики просветитељ био ктитор, законодавац, јеромонах, архимандрит, теолог, беседник, књижевник, дипломата, државник, архиепископ и организатор самосталне српске цркве.
Наводећи детаље из биографије светитеља, који је рођен као Растко Немањић (1175-1236), најмлађи син великог српског жупана Немање, а замонашио се када је са 17 година отишао на Свету Гору, Ердељановић је истакао како се може закључити да је Свети Сава најзначајнија личност у историји српског народа.
Програм је отворен најстаријим филмским снимцима два српска манастира – Студенице (где је Свети Сава био игуман) и Жиче. Како је објаснио Ердељановић, то су инсерти из првог сачуваног филма о Србији и српском народу – „Крунисање краља Петра I Карађорђевића и путовање кроз Србију, Нови Пазар, Црну Гору и Далмацију“ (1904), који су реализовали почасни конзул Арнолд Мјур Вилсон и његов сниматељ Френк Сторм Мотершо.
Уследио је „Живот у Хиландару“ (1984) редитеља Ратка Илића и сценаристе Драгомира Антонића. Овај занимљив телевизијски документарац кроз приче монаха и архимандрита Мојсија, које се смењују с визуелно прекрасним елементима манастирског комплекса, открива свет у којем монаси још од 1198. године до данас поштују свој завет – сачувати манастир.
Из серије ТВ Београд „Српско средњовековно сликарство“ приказан је кратки филм „Студеница – Богородичина црква“ (1986) у режији Милана Поповића. Осликавање те цркве осмислио је управо Свети Сава, тадашњи игуман Студенице, а филм представља лепоту и духовност тамошњих фресака, рекао је Ердељановић.
Према његовој оцени, вероватно најбољи филм везан за религиозни и црквени живот у Краљевини Југославији био је документарац „Средњовековни манастири у Србији“ (1940), који је настао по наруџбини Моравске бановине. Продуцент је била Задруга за привредни филм, основна намена туристичка пропаганда, а снимили су га мајстори кинематографије из предузећа Артистик филм, који су овековечили ниску бисера – Жичу, Љубостињу, Каленић, Лазарицу, Манасију, Раваницу, Светог Стевана, Горњак.
За крај програма одабран је још један филм из серије „Српско средњовековно сликарство“ Милана Поповића – „Милешева“ (1989). У тај манастир су из Трнова пренете мошти Светог Саве, а у припрати храма налазе се најстарији портрети Немањића, Светог Саве, Стефана Немање, Радослава, Владислава. Осим тих фресака, Ердељановић је скренуо пажњу и на Богородицу из Благовести, као и на чувену фреску Белог анђела.
