Као „Светски дан филма“ проглашен је 28. децембар. Тог дана, пре 130 година у индијском салону Гран кафеа на булевару Капусина у Паризу, одржана је прва комерцијална биоскопска пројекција на свету пред око 40 гледалаца.
Пројекцију су организовали фабриканти филмске опреме из Лиона, Огист и Луј Лимијер који су још у марту исте године имали пробну пројекцију у Лиону са својим уређајем „кинематограф“, пред око 120 чланова „Друштва за развој националне индустрије“ . На програму у Паризу, приказано је десет филмова појединачних дужина од 40-50 секунди које су снимили сама браћа Лимијер исте године.
Историјске истине ради, браћа Лимијер нису имала првенство у развоју кинематографије и приказивачкој делатности. Још од краја седамдесетих година деветнаестог века и изума и истраживања Етијена Жила Мареја, Едварда Мејбриџа и Емила Реноа, преко „првог правог „сачуваног филма из 1889. на мистериозан начин несталог Луја Огистена Ле Принса, те настављача у борби за примат пионира кинематографије Томаса Едисона, Виљема Диксона, Анрија Жолија, Виљема Фриза-Грина, браће Складановски, водила се трка за зачетника кинематографије и у уметничком и комерцијалном смислу. Иако су неки од ових пионира имали пројекције и пре браће Лимијер, ови су победили из више разлога. Њихов уређај кинематограф, по коме се касније нова седма уметност прозвала кинематографијом, са своје три функције, камере, пројектора и копирке, био је убедљиво најпрецизнији и најквалитетнији у великој конкуренцији. Већина од њихових преко 1400 филмова снимљених у периоду 1895-1905 се истицала по изузетној оштрини слике, као и по томе што на пројекцији није било титрања,односно скакања слике, а што је био редован проблем тадашњих првих приказивача.
Браћа Лимијер су значајни и као изумитељи касније стандардизованих перфорација на филмској траци, а били су и експериментатори колора на фотографији и филму. Они су творци жанра документарног филма, којима припада већина њихових дела који описују свакодневни живот, али су и аутори прве филмске комедије „Поливени поливач“.
Већ први филм браће Лимијер, „Излазак радника из фабрике Лимијер“ (1895), био је типичан за њихов рад, представљајући на непосредан начин свакодневну сцену, одласка запослених кућама по завршетку радног времена.
Међу најупечатљивијим од тих раних филмова био је свакако и „Долазак воза на станицу Сиота“ (1895), који је сценом фронталног изласка људи из воза према камери, уплашио гледаоце у првим редовима, јер им је изгледало да ће људи са платна искочити пред њима.
Остале значајне филмске жанрове, као што су хорор, научна фантастика, бајка и фантазија, створиће убрзо њихов млађи такмац, илузиониста и отац кинематографских трикова Жорж Мелијес.
Занимљиво је да је шест месеци касније, шестог јуна 1896. године, Београд био десети главни град у свету, у коме је одржана филмска пројекција у кафани „Златан Крст“ на Теразијама, са програмом филмова браће Лимијер, које су донели њихови сарадници Андре Кар и Жил Жирен. Већ у фебруару 1897. године, Андре Кар поново долази у Србију, и у Београду снима најмање пет филмова: „Излазак радника и радница из монопола дувана“, „Трамвајска станица на Теразијама“, „Калемегданска шетња“, „Повратак краља из Софије“, „Свечаности 22 фебруара“. Ти филмови су приказани у Београду, али се не налазе у официјалном каталогу браће Лимијер, који има 1423 наслова, од којих је према последњим подацима сачувано и идентификовано чак 1405 наслова.
Значај филмске делатности браће Лимијер је немерљив и без њих би развој филма био потпуно другачији, па се са правом сматрају „очевима“ кинематографије. Југословенска кинотека ће 28. децембра на „светски дан филма“ приказати три филма везана за живот и рад браће Лимијер. У документарно-играном филму Пола Павијоа „Лимијери“ из 1954. описан је живот и рад ових великих проналазача и уметника филма, кроз фотографије и филмове које као наратор представља класик филма Абел Ганс. Други филм у програму под истим насловом „Лимијери“ у режији Марка Алегреа из 1966. године на другачији, субјективнији начин, прати њихову биографију, уз снимке већег броја филмова из пребогатог опуса твораца кинематографије. Последњи филм „Прва пројекција“ у режији Филипа Трифоа, снимљен је поводом годишњице „прве биоскопске представе“ и прати програм који је тада приказан уз нарацију славног глумца Мишела Пиколија.
Александар Ердељановић
Недеља, 28. 12.
Сала „Макавејев“, Узун Миркова 1
130 ГОДИНА ОД ПРВЕ ФИЛМСКЕ ПРОЈЕКЦИЈЕ
20.00 ЛИМИЈЕРИ (ФР, 1954) ’32
Lumière
Режија: Пол Павио (Paul Paviot)
ЛИМИЈЕРИ (ФР, 1966) ‘62
Lumière
Режија: Марк Алегре (Marc Allégret)
ПРВА ПРОЈЕКЦИЈА (ФР, 1995) ‘11
La Première Séance
Режија: Филип Трифо (Philippe Truffault)
