Програм Југословенске кинотеке у сали у Косовској улици за ову годину завршиће циклус „Агата Кристи на филму“ – од 28. до 30. децембра, са шест екранизација романа „краљице кримића“ и најчитаније књижевне ауторке свих времена.
Циклус отвара амерички филм „Сведок оптужбе“ (1957), с Тајроном Пауером и Марлен Дитрих, у режији Билија Вајлдера. Агата Кристи је говорила да је то најбоља адаптација њеног дела. Иначе, према њеним заплетима снимљено је најмање 50 филмова.
Остали филмови у овом избору су британске продукције. Прве вечери приказује се и „Тајна уклетог замка“ (1965) у режији Џорџа Полока. Реч је о крими мистерији са елементима црне комедије, заснованој на роману „Десет малих црнаца“.
Следе психолошки трилер „Бескрајна ноћ“ (1972) Сиднија Гилијата, као и незаобилазно „Убиство у Оријент експресу“ (1974) Сиднија Лумета, са изузетном глумачком екипом у којој је чувеног детектива Херкула Поароа играо Алберт Фини, номинован за Оскара за главну мушку улогу. Оскара за споредну женску улогу освојла је Ингрид Бергман, а у возу су били и Лорин Бекол, Ванеса Редгрејв, Шон Конери, Џон Гилгуд…
Последње вече доноси два остварења редитеља Гаја Хамилтона. То су „Напрсло огледало“ (1980), мистерија коју решава госпођица Марпл, у тумачењу Анџеле Ленсбери, док је лик око којег се плете прича играла велика звезда Елизабет Тејлор, као и „Зло под сунцем“ (1981) у којем је Поаро био изузетни Питер Јустинов.
О овим и другим екранизацијама романа Агате Кристи, као и о њеном животу, објављен је занимљив и информативан текст у зимском двоброју часописа „Кинотека“ из пера Ане Марије Роси, која наводи: „Током 85 година живота стекла је титуле краљица мистерије и краљица кримића, била је планетарна љубимица читалаца и гледалаца, али и позоришних и филмских редитеља. Џорџ Полок и Кенет Брана добар су доказ за то. Већина адаптација њених књига рађена је у америчкој и британској продукцији, али је неуобичајено велики број руских и индијских продукција заснованих на њеним романима“.
