Поводом стогодишњице рођења великог француског глумца Мишела Пиколија (1925-2020) Југословенска кинотека ће од 17. до 30. децембра у сали „Макавејев“ приказати 24 филма тог изузетно цењеног и продуктивног уметника.
Мишел Пиколи је рођен децембра 1925. у Паризу, у породици музичара, а на филму је дебитовао већ 1945. године. Наставио је да ради читавих седам деценија и остварио више од 170 улога у играним филмовима, у широком распону од инспектора и гангстера, до свештеника, академика или племића. Често је играо добростојеће грађане у моралној или животној кризи.
Натали (Nathalie, 1957)
Избор из његовог богатог опуса отвориће крими комедија „Натали“ (1957) у режији Кристијана Жака, а последњи филм на програму је тамна фантазија и драма „Свети мотори“ (2012) Леа Каракса.
Лепотица дана (Belle de Jour, 1967)
Ретроспектива обухвата Пиколијеве најпознатије филмове, као што су „Презир“ (1963) Жана Лика Годара, с Брижит Бардо, „Лепотица дана“ (1967) Луиса Буњуела, с Катрин Денев, више филмова у режији Клода Сотеа, „Имамо папу“ (2011) Нанија Моретија…
Фантом слободе (Le Fantôme de la liberté, 1974)
Снимајућу углавном у француској и италијанској продукцији, али и у копродукцијама с другим европским земљама, Пиколи је био и у екипи француско-југословенског филма „Цена опасности“ Ива Боасеа, у жанру акционе футуристичке драме и трилера. За публуку Кинотеке биће интересантно да у једном од епизодних ликова препозна српску глумицу Злату Нуманагић.
Дилинџер је мртав (Dillinger è morto, 1969)
Током дуге каријере сарађивао је са низом значајних редитеља, као што су Рене, Гаврас, Де Оливеира, Хичкок, Ферери, Шаброл, Ривет, Мелвил, Мал…
Макс и лопови (Max et les ferrailleurs, 1971)
Пиколи је био „природно елегантан глумац“, а његов глумачки израз „увек интензиван, али никад пренаглашен, природан и истовремено савремен“, написао је Марјан Вујовић у тексту „Филмски феномен: Мишел Пиколи“ објављеном у часопису „Кинотека“ поводом Пиколијеве смрти 2020. године. Према његовој оцени, Годаров „Презир“ је био пресудан за успех Пиколија, припадника оне генерације глумаца и аутора која је обележила једно од најзначајнијих раздобља европске кинематографије, а то је период током којег је „стар систем” доведен у питање и када су аутори добили на значају истичући своја уверења, не подилазећи укусима публике или box office-a.
