Циклус који је приредила Дуња Кустурица под називом „Човек није тица“ биће приказан у Југословенској кинотеци од 7. до 9. децембра у сали „Макавејев“. Обухвата по два филма најистакнутијих аутора из времена црног таласа, који су крајем шездесетих година прошлог века награђивани у земљи и свету, али су убрзо затим проскрибовани због углавном тамног приказа стварности у социјалистичкој Југославији.
Првог дана на прогаму су, у 18 и у 20.30 сати, изузетна остарења Живојина Жике Павловића – „Кад будем мртав и бео“ (1967) и „Заседа“ (1969).
Драма о младом луталици са друштвене маргине, који сања да постане певач, снимљена је према сценарију Љубише Козомаре и Гордана Михића. На фестивалу у Пули добила је Златне арене за најбољи филм и режију, док је Специјална награда припала Драгану Николићу за главну улогу Џимија Барке, коју је играо уз Ружицу Сокић и Неду Спасојевић. Филм је освојио и награду међународне критике Фипресци на фестивалу у Карловим Варима.
Сценарио за „Заседу“ Павловић је писао са Антонијем Исаковићем, пратећи рушење идеала младог активисте суоченог у пракси с новим комунистичким режимом након Другог светског рата. Филм је добио специјална признања у Пули и Венецији, а главне улоге играли су Ивица Видовић и Милена Дравић.
Следе филмови Душана Макавејева „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ“ (1967) и „Човек није тица“ (1965), по којем је назван цео циклус.
Драма, комедија и романса о младој телефонисткињи са периферије и њеним несрећним љубавима, донела је Макавејеву, који је сценарио писао с Бранком Вучичевићем, специјалну награду у Пули, а велику славу Еви Рас у главној улози, уз Слободана Алигрудића и Миодрага Андрића.
У сличној комбинацији жанрова, уз додатак сатире, реализован је и „Човек није тица“. Сценарио редитеља и Раше Попова прати међусобне односе једне фризерке, инжењера и возача камиона, а играли су их Милена Дравић, Јанез Врховец и Борис Дворник. И за овај филм Макавејев је добио специјалну награду у Пули.
Последњег дана приказују се остварења Александра Саше Петровића, по његовим сценаријима – „Биће скоро пропаст света“ (1968) и „Скупљачи перја“ (1967).
Бизарна и трагична прича из забаченог, блатњавог села праћена је музиком сеоских свирача који најављују пропаст света. Аутор је за ликове лепе учитељице и у њу заљубљеног свињара ангажовао француску глумицу Ани Жирардо и словачког глумца Ивана Палуха (који је награђен у Пули), а у ансамблу су били Мија Алексић, Ева Рас, Драгомир Бојанић Гидра… Филм је селектован у главни програм фестивала у Кану.
Радња чувених „Скупљача перја“ заснована је на животу Рома у једном селу у Војводини, живо приказујући љубавну страст, али и социјалне односе. Главне улоге играли су Беким Фехмиу, Оливера Вучо и Бата Живојиновић. Куриозитет је да је филм снимљен на ромском језику. Уз три Златне арене у Пули, освојио је Велику награду жирија у Кану и номинацију за Оскара.
