Пољски институт у Београду и Југословенска кинотека позивају вас на Дане пољског филма од 14. до 16. новембра. Током три биће приказано пет филмова.
Петак, 14. 11.
18.00 ДВОСТРУКИ ЖИВОТ ВЕРОНИКЕ (ФРА/ПОЉ/НОР, 1991)
La double vie de Véronique
Улоге: Ирен Жакоб (Irène Jacob), Филип Волтер (Philippe Volter)
Режија: Кшиштоф Кјешловски (Krzysztof Kieslowski)
Бесплатна пројекција
Субота, 15. 11.
18.00 АУСТЕРИЈА (ПОЉ, 1982)
Austeria
Улоге: Франћишек Пјечка (Franciszek Pieczka), Војћех Пшоњак (Wojciech Pszoniak)
Режија: Јежи Кавалерович (Jerzy Kawalerowicz)
20.30 ГРОЗНИЦА (ПРИЧА О ЈЕДНОМ МЕТКУ) (ПОЉ, 1981)
Goraczka (Dzieje jednego pocisku)
Улоге: Барбара Грабовска (Barbara Grabowska), Адам Ференци (Adam Ferency)
Режија: Агњешка Холанд (Agnieszka Holland)
Недеља, 16. 11.
18.00 ИЛУМИНАЦИЈА (ПОЉ, 1973)
Iluminacja
Улоге: Станислав Латало (Stanislaw Latallo), Малгожата Притулак (Malgorzata Pritulak)
Режија: Кшиштоф Зануси (Krzysztof Zanussi)
20.30 ХЛАДНИ РАТ (ПОЉ/ВБ/ФРА/БЕЛ/ИНД, 2018)
Zimna wojna
Улоге: Јоана Кулиг (Joanna Kulig), Томаш Кот (Tomasz Kot)
Режија: Павел Павликовски (Pawel Pawlikowski)
„Двоструки живот Веронике” (1991), 98 мин., р. Кшиштоф Кјешловски.
„Двоструки живот Веронике” први је филм Кшиштофа Кјешловског, снимљен након светског успеха „Декалога“. Филм је премијерно приказан у Француској, где је касније постигао велики успех. У овом остварењу Кјешловски дотиче области живота које су ван домашаја било каквих рационалних мера и критеријума. Он нас увлачи у царство метафизике, која утиче на наше понашање.
Друга је половина осамдесетих година XX века. Две идентичне девојчице рађају се истог дана и у исто време: Вероника у Пољској и Вероника у Француској. Оне су двојнице. Постоји много других сличности у њиховим судбинама, али разлике постају важније, јер су управо оне тема приче у филму Кјешловског. Велика снага филма лежи у његовој визуелној лепоти, величанственој фотографији у сепија тоновима Славомира Иђака и предивној, јединственој музици Збигњева Прајснера.
„Аустерија” (1982), 102 мин., р. Јежи Кавалерович
Филм Јежија Кавалеровича уводи гледаоце у један свет непознат или заборављен – свет који је заувек нестао, у свет пољских Јевреја – јединствене и херметичне заједнице са својом филозофијом, обичајима, религиозношћу и непоновљивим смислом за хумор.
Година је 1914. први дан и прва ноћ Првог светског рата. На путу ка малом галицијском граду налази се крчма, насловна „Аустерија“, чији је власник мудри стари Јеврејин, Таг. Прве избеглице којима прети козачки погром налазе у њој уточиште. Међу њима су богати, еманциповани градски Јевреји, али и Хасиди – мистици и верски фанатици, несвесни дешавања око себе. У позадини ове шаролике заједнице стоји упечатљива фигура Тага, филозофа и слободног мислиоца, свесног надолазеће катастрофе.
„Грозница” (1981), 122 мин., р. Агњешка Холанд
„Грозница” је претпоследњи филм Агњешке Холанд снимљен у Пољској пре него што је емигрирала 1981. године. Радња филма одвија се између 1905. и 1907. године, током периода када је Пољска била распарчана између три царства: Царске Русије, Пруске и Аустро-Угарске. Ова драматична прича о пољским револуционарима који припремају атентат на царског генерала прати судбину метка намењеног за атентат, који прелази из руке у руку потенцијалних атентатора.
Редитељка осликава горак портрет неуспеха националног и друштвеног устанка. Рецепција филма који показује како политичка идеологија утиче на људски живот и морал била је посебно снажна у контексту друштвено-политичких промена у Пољској, у то време повезаних са успоном „Солидарности“. Етичка питања покренута у „Грозници“ сежу далеко изван контекста година 1905-1907.
„Илуминација” (1973), 87 мин., р. Кшиштоф Зануси
У филозофији, „илуминација“ је стање ума у ком се особа приближава сазнању истине о свету, о себи и о смислу људског постојања. И управо ту истину тражи протагониста филма, Франћишек Ретман. Франћишек Ретман је студент физике у двадесетим годинама који трага за смислом свог живота. Догађаји у којима суделује наводе га да схвати да људи нису у стању да сами обликују свој живот.
Ову истраживачку, отворену природу „Илуминације“ редитељ наглашава необичном структуром филма. Уз главну радњу провлаче се дискусије и изјаве стварних научних личности – филозофа и физичара – снимљене квази-документарном методом. Сам Зануси најпре је студирао физику и филозофију, али их је напустио у корист режије.
„Хладни рат” (2018), 84 мин. р. Павел Павликовски
Радња филма смештена је у Пољску, Југославију, Берлин и Париз током педесетих и шездесетих година XX века. Филм Павела Павликовског говори о трагичној и бурној љубави између пијанисте Виктора и харизматичне певачице Зуле, смештеној у послератну Европу и хладноратовску поделу 50-их и 60-их година прошлог века.
Јунаци филма не могу да живе заједно, али истовремено не могу једно без другог. Њихов комплексан однос, пун раскида и помирења, чини позадину приче о променама у Пољској и Европи и о људским изборима и истовремено указује на сукоб снова и сурове реалности и утицај политике на појединца.
