Манифестацију Дани алжирског филма свечано је отворио амбасадор Фатах Махраз 4. новембра у Југословенској кинотеци, уочи пројекције филма „Хроника година ватре“ (1975) Мохамеда Лакхдара Хамине, који је пре тачно 50 година освојио Златну палму у Кану.
В. д. директора Кинотеке Александар Ердељановић у поздравном говору у сали „Макавејев“ подсетио је да „сарадња наше две земље почиње још у бившој Југославији, од покрета несврстаних“, као и да је у Кинотеци прошле године одржан програм поводом јубилеја – 70. годишњице Алжирске револуције.
„Оно што је значајно за алжирску кинематогафију јесте да је почела да се развија управо у време рата против колонијализма и борбе за независност, у периоду од 1954-1962. године. Заједно с почецима кинематографије у Алжиру је основана кинотека, данас најзначајнија у Магребу и једна од најзначајнијих у читавој Африци. Тада су почеле да раде и прве филмске куће и филмска школа“, рекао је Ердељановић.
Како је истакао, први велики успех била је италијанско-алжирска копродукција „Битка за Алжир“ (1965) Ђила Понтекорва, која је наредне године освојила прву награду на фестивалу у Венецији, а „најзначајнији алжирски филм свакако је десет година касније снимљена ’Хроника година ватре’, спектакуларан филм који је освојио канску публику и заслужено добио Златну палму“.
Ердељановић је оценио да је „добар део алжирских филмова везан за борбу за ослобођење од колонијализма и за боље социјалне услове“.
„То је кинематографија у којој има мање комедија, али постоје врло озбиљни филмови који говоре о социјалним проблемима, о друштву уопште и по томе данас спада у врх кинематографија афричког континента“, рекао је Ердељановић, позивајући публику да у наредна два дана види још четири одлична остварења у програму под заједничким насловом „Историјски алжирски филм“.
Амбасадор Махраз истакао је да је овај програм организован у оквиру обележавања 71. годишњице Алжирске револуције и захвалио Кинотеци што континуирано подржава промоцију алжирског филма.
„Југословенска кинотека је право место да се подсетимо помоћи коју је бивша Југославија пружила алжирском ослободилачком рату и у области филма, као и на драгоцен допринос Здравка Печара и Стевана Лабудовића, наоружаних само пером односно камером“, рекао је Махраз.
Како је додао, Лабудовић је заслужан и за постављање темеља за стварање нове генерације филмских радника слободног Алжира. Председник Тито га је 1959. послао у Алжир у тромесечну мисију, а он је остао три године, пратећи борце АЛН-а у стопу и по цену свог живота. Снимио је 274 фотографије, 83 километра филмске траке и направио 27 документараца који су, као и Печарови извештаји, „постепено променили јавно мнење широм света о борби алжирског народа за правду, достојанство и независност“.
Осим тога, Лабудовић је предводио тим инструктора који су обучавали филмске техничаре да снимају алжирски отпор, али и будуће ствараоце, који су затим послани у филмске школе у Прагу и Берлину.
„Међу њима је био и Мохамед Лакхдар Хамина који је постао велики редитељ. Пре 50 година награђен је у Кану. То је до сада једина Златна палма која је отишла у Африку и арапски свет. Игром судбине, или је то само коинциденција, Мохамед Лакхдар Хамина је преминуо маја ове године у Алжиру, истог дана када је рестаурисана копија његовог ремек дела приказана у Кану, у програму Кан класик“, рекао је амбасадор Махраз.
Као омаж том великом уметнику, 5. новембра у Кинотеци биће приказан и његов први филм „Ветар са Ореса“ (1966). До 6. новембра на прогаму су и „Опијум и штап“ (1971) Ахмеда Рашедија и „Бен Булаид“ (2008) истог аутора, као и ратна драма „Операција Мајо“ (2015) Окаше Туите.
