У програму под називом „Горски цвет“ Дуња Кустурица, представља стилску палету филмских преступника, од 8. до 10. новембра у сали „Макавејев“.
„Љубавна прича између бандитизма и кинематографије дугог је века, датира од самих почетака седме уметности“, истиче ауторка у најави циклуса филмова с том темом – од француског поетског реализма, преко новог Холивуда до источноевропске кинематографије.
Првог дана приказују се црно-бели филмови француских аутора Ренеа Клера „Дајте нам слободу“ (1931) – друштвена сатира у којој је редитељ хтео да се изрази против модерне тираније машине и идеје “о светости рада” и Марсела Карнеа „Деца раја“ (1945) – песимистичко дело о сукобу појединца и друштва у 19. веку, о проблемима тог времена и његовој унутрашњој противречности.
Време новог Холивуда и новог естетског руха америчког филма у овом циклусу заступају хитови „Бони и Клајд“ (1967) Артура Пена – спој сензуалне романсе и реалног насиља, уз моралну неодређеност у приказу ликова, што наводи да се везујемо за криминалце и анти-хероје, као и „Буч Касиди и Санденс Кид (1969) Џорџа Роја Хила – неконвенционални вестерн о шармантним пљачкашима банака и возова.
Источноевропске кинематографије представиће „Људи без наде“ (1966) истакнутог мађарског редитеља Миклоша Јанча – историјска драма у којој војска, после слома побуне против Хабсбуршке монархије, тражи једног чувеног одметника, као и „Чаруга“ (1991) Рајка Грлића – авантуристичка и биографска комедија и драма југословенске продукције.
Насловни лик Јово Станисављевић Чаруга враћа се 1918. са руског фронта у Славонију, постаје вођа хајдука који се боре за праведније друштво, али временом потпада под чари новца и буржујског света, заборавља на помоћ сиротињи и ту почиње његов суноврат.
„Овај филмски циклус, који се протеже од Америчког континента преко различитих делова Европе, кроз различите филмске традиције и стилове, као и различите амбијенте, представља антиконформистичке јунаке који одбацују владајуће наративе и поредак – што их управо чини привлачним и неодољивим, по себе погубним и неисцрпним извором инспирације, као што је то био хајдук Иван Бабејић, чији је надимак симболично узет за назив овог циклуса“, пише Дуња Кустурица у новембарском броју часописа „Кинотека“.
