На седмом Маратону класичног филма у Будимптешти, који организује Национални филмски институт Мађарске, Државни аудиовизуелни архив Србије Југословенска кинотека представио је рестаурисану верзију филма „Доручак са ђаволом“ (1971), у режији Мирослава Мике Антића.
Најављујући филм, директор Југословенске кинотеке, Југослав Пантелић, окарактерисао je „Доручак са ђаволом“ (1971) као један од бисера црног таласа и истакао да је филм дело уметника који је у Србији познат најпре по својој поезији. „Песничка природа аутора осећа се у форми овог филма, у неконвенционалном и експресивном визуелном стилу, као и инвентивној драматургији, док на тематском нивоу представља године након Другог светског рата, у Војводини, где проблематизује питање колективизације села, сукоб нове комунистичке власти и народа, у годинама свеопште немаштине.” Пантелић је додао и како је Мирослав Мика Антић снимио свега два филма и оба су рестаурисана и налазе се на листи од 100 српских играних филмова које је Југословенска кинотека прогласила за културно добро од великог значаја.
Александар Ердељановић у свом се излагању надовезао на поетске аспекте Антићевих филмова, говорећи и о политичком контексту, као и о идеолошкој позицији црног таласа генерално. „Супротно идеолошкој презентацији стварности кроз општи напредак и благостање социјалистичког друштва, представници црног таласа бавили су се темама из свакодневног живота обичног човека на реалистичан начин, приказујући живот онаквим какав заиста јесте.” Ердељановић је напоменуо и како оригинална намера аутора црног таласа није била промена режима, већ покушај његовог побољшања, у нади стварања бољег и хуманијег социјализма, али су и на тај начин дирнули у „осиње гнездо“ тадашњег руководства, због чега су многи филмови „бункерисани“, тј. забрањени без формалне забране, што је био случај и са Антићевим филмом „Доручак са ђаволом“, након којег овај аутор више није направио ниједан филм.
„Доручак са ђаволом“ је своју премијеру имао 1971. на фестивалу у Пули, на коме је Мика Антић добио и награду за сценарио, након чега филм више није био приказиван, све до 1987, на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој бањи.
Главне улоге тумаче Велимир Бата Живојиновић и Мира Ступица, док су Драгомир Бојанић Гидра и Владан Живковић остварили запажене роле у споредним улогама. Директор фотографије је био Петар Латиновић, а музику је компоновао Зоран Христић.
„Доручак са ђаволом“ је рестаурисан у 2К резолуцији у Одељењу за дигитализацију и дигиталну рестаурацију Југословенске кинотеке.
