Славни чешки редитељ, сценариста и глумац Јиржи Менцл, добитник Оскара за најбољи страни филм за „Строго контролисане возове“, преминуо је 5. септембра услед проблема са срцем у 83. години.
Менцл је био један од водећих припадника чешког новог таласа, заједно са Милошем Форманом, и један од најутицанијих европских редитеља друге половине 20. века. У својим филмовима комбиновао је хуманистички поглед на свет са сатиром и провокативним темама. Поред филмске, бавио се и позоришном режијом, као и глумом.
Међу многобројним Менцловим наградама налази се и Златни печат Југословенске кинотеке.
Рођен је 23. фебруара 1938. године у Прагу, где је студирао и 1962. дипломирао филмску продукцију. Међу његовим професорима био је легендарни редитељ Отокар Вавра, а Менцл је касније и сам предавао на чувеној прашкој академији ФАМУ.
Почетком шездесетих година режирао је неколико краткометражних филмова, а на великом екрану дебитовао је управо комедијом и драмом „Строго контролисани возови“ (1966), по роману и сценарију знаменитог чешког књижевника Бохумила Храбала, са којим је био дугогодишњи пријатељ.
Сарадњу су наставили кроз филм „Шеве на жици“ (1969), такође по Храбаловом роману. Ова провокативна сатира освојила је Златног медведа у Берлину, али је наишла на оштру критику тадашњих комунистичких власти у Чешкој те је забрањена, а домаћа публика могла је поново да је види тек после промене режима 1990. године.
Најпопуларнија Менцлова комедија „Село моје мало“ (1985), по сценарију Здењека Сверека, номинована је за Оскара за најбољи страни филм.
У његовом опусу издвајају се и „Злочин у девојачкој школи“ (1968), „Хировито лето“ (1968) и „Служио сам енглеског краља“ (2006).
Током дуге каријере Менцл је глумио у око 80 филмова. Последњи пут се појавио у једној од главних улога у филму „Тумач“ (2018) Мартина Шулика.
Као позоришни редитељ радио је и у Србији. У Народном позоришту у Београду режирао је Шекспирову комедију „Веселе жене виндзорске“ 2007. године, а 2011. године, у корежији са Божидаром Ђуровићем, поставио је оперу Сергеја Прокофјева „Заљубљен у три наранџе“.
