Нови број часописа Кинотека доноси текстове о великанима светског и домаћег филма – Винсенту Минелију, Мији Алексићу, Соњи Савић, ексклузивни интервју са редитељем Рамином Бахранијем о филму ”Фаренхајт 451”, као и са кнегињом Јелисаветом Карађорђевић поводом циклуса Мој избор.
Ту су и тематски прилози о миграцијама на филму, о документарцима сниманим на Косову и Метохији пре 1941. године, о односу књижевника Трумана Капотеа и филма, портрети редитеља Бориса Барнета и Жака Турнера и други прилози.
Након уводне речи директора Кинотеке Југослава Пантелића, број отвара текст о редитељу Винсенту Минелију, коме је овог месеца посвећен циклус Великани светског филма. “Нова димензија снова и фантазија које осликавају сваку људску дилему! Визуелни спектакл раскошних костима и ентеријера! Највеће холивудске звезде у свом најблиставијем издању! Смех, сузе, али пре свега љубав и страст! Песме које ћете певушити данима пошто сте изашли из биоскопа… Овако би звучао трејлер мешавине Минелијевих остварења”, пише Мими Влаовић.
У есеју “Мија и филм” управник Архива кинотеке Александар Саша Ердељановић, поводом 95 година од рођења великог глумца Мије Алексића, истиче његов бујан и раскошан глумачки темперамент и хистрионску снагу израза. “Била је то личност „већа од живота” која је и у најсмешнијим ситуацијама носила понеку сузицу, и супротно, „извођач глумачких радова” који је и у трагизму ситуације кристалисао зрнце смеха, радости и сунца”, пише Ердељановић.
Кнегиња Јелисавета Карађорђевић, која је одабрала филмове за септембарски програм Мој избор, изјавила је да је настојала да се сети свих оних филмова у којима је уживала. “Спадам у особе које воле да се насмеју. Не бих рекла да постоји жанр који преферирам. Пре је то комбинација различитих елемената. Не волим филмове с много насиља, поготову не оне у којима су деца изложена насиљу. С друге стране, волим занимљив заплет и хумор. Веома ми је важна и добра музика у филму”, истакла је она у интервјуу за наш часопис.
Нови број објављује ексклузивни интервју који је Сандра Перовић водила са америчким редитељем иранског порекла Рамином Бахранијем о његовом новом филму ”Фаренхајт 451”, по роману Реја Бредберија, премијерно приказаном пролетос у Кану, али и о учешћу на Фесту пре две године. “Надам се да ће људи препознати себе и своје друштво у ”Фаренхајту 451” јер филм нисмо сместили у будућност већ у помало измењену сутрашњицу. Желео сам да људи осете да је то свет у којем живимо данас и да би поново требало да се уплаше од Бредберијеве визије”, рекао је он. Присећајући се 44. Феста на којем је награђен за филм ”99 домова”, Бахрани је изјавио: “Волим тај фестивал, много пута су ме подржали, ценим то”.
У тексту “Соња Савић – Неприлагођена”, поводом десет година од смрти звезде српског и југословенског глумишта, Ђорђе Зеленовић цитира њене речи: „Оно чиме могу да се понесем, не поносим него понесем, јесте то што сам успела да избришем границу између живота и позива. Да ли то сваки пут успешно дочарам и до које мере могу да владам сценом, не знам. Трудим се да моја реч довољно дуго путује да може публици да задржи пажњу, јер и после толико година ја и даље бринем о томе шта публика мисли”.
Програм Нема среда приказује филмове Бориса Барнета кога Саша Ердељановић представља као “велемајстора совјетске неме комедије”. „Ја волим смешне стране у драми и трагичне у комедији. То је питање размере коју није увек лако постићи. Тако је говорио физички привлачан, уметнички луцидан, духовит, лиричан, за визуелно изузетно обдарен и на крају живота веома несрећан совјетски редитељ, сценариста и глумац Борис Барнет, чији се живот завршио самоубиством 1965. године”, пише Ердељановић.
У осврту уз програм Документарни четвртак – Косово и Метохија на документарном филму до 1941. године, Божидар Марјановић образлаже историјске и политичке разлога због којих Косово и Метохија улази у свет „покретних слика” касније него остали крајеви негдашње Југославије. “Сторија Заробљени Арнаути, у оквиру „Гомоновог” ратног журнала приказана у новембру 1912. у београдском Модерном биоскопу браће Савић, прва је која се може довести у везу са снимањима на Косову”, пише Марјановић и затим детаљно наводи податке о страној и домаћој продукцији везаној за Косово и Метохију све до Другог светског рата.
Ревију филмова Филмски феномен Капоте, којом се обележава објављивање првог српског издања култног романа ”Хладнокрвно” (издање IPC Media), најављује Александар Божић, истичући нераскидиву везу Трумана Капотеа и седме уметности у којој је био писац књижевног предлошка за филм, косценариста, глумац, али и филмски јунак. “Однос Трумана Капотеа, као уметника и културне иконе, с филмом плодан је, вишесмеран, свеобухватан, комплексан, а ипак амбивалентан”, сматра Божић.
У тексту “Миграције на филму” др Ивана Кроња анализира неколико остварења која тематизују сеобе у 21. веку. Прилог обухвата текстове “Мигрантска криза и филмски хуманизам: Пожар на мору” (Италија, 2016) Ђанфранка Росија, “Филмска бајка о сиријском младићу: Друга страна наде” (Финска, Немачка, 2017) Акија Каурисмакија и “Америка као недосањани сан: Тамо и овде” (Србија, 2009) Дарка Лунгулова и “Мамарош” (Србија, 2013) Моме Мрдаковића.
Др Кроња је и аутор текста “Театар и миграције” о Светском конгресу Међународне федерације за позоришна истраживања – IFTR, одржаном протеклог лета у Београду.
Рубрика Са полица библиотеке приказује студију „Портрет умјетника као политичког дисидента – Живот и дјело Александра Петровића” аутора Властимира Судара. Књига заснована на његовој докторској дисертацији издата је прво на енглеском језику („Интелект”, Бристол), а потом на српском (Филмски центар Србије) и добила високе оцене као до сада најамбициознији и најсистематичнији покушај да се рељефно прикаже рад једног од најзначајнијих српских и југословенских редитеља Саше Петровића.
Пројекат Vip Кинотека овог месеца представља дигитално рестаурирани филм “Национална класа” Горана Марковића, а часопис преноси шта је о њему писао критичар листа “Политика” Милутин Чолић 1979. године. Чолић није био благонаклон према делу које је убрзо стекло култни статус.
Септембарски Шок коридор представља редитеља Жака Турнера. “Довољно је да видите само један филм Жака Турнера – апсолутно је небитно да ли је то ноар, вестерн, хорор, авантура – и да у сваком следећем непогрешиво препознате његов стил, пре свега употребу пригушеног светла и способност да нам целу причу исприча у сенкама. И друге карактеристике његовог стила такође су лако препознатљиве, јер Турнер воли да снима ноћу или у мраку с минималним осветљењем, док су наступи његових глумаца сведени и мирни, а не демонстративни, драматични и пренаглашени”, пише Ненад Беквалац.
Редовна рубрика Трагови на филму доноси текстове о недавно преминулим редитељима, глумцима и другим филмским уметницима.
Пети наставак фељтона Исповести филмског бунтовника о редитељу Славку Воркапићу доноси текст “Филм као визуелан језик и уметничка форма”.
И овај број часописа богато је илустрован фотографијама из Фототеке Кинотеке, а ту је и детаљан месечни репертоар у обе сале Кинотеке.