Најбољи српски филм у 2017. години по оцени чланова Фипресци Србија био је „Реквијем за госпођу Ј.“ у продукцији Ненада Дукића, а награде за најбољу режију и сценарио добио је аутор тог дела Бојан Вулетић, док су међу укупно 14 признања глумачке награде припале Слободи Мићаловић („На млечном путу“) и Срђану Жики Тодоровићу („Проклети пас“).
Српска секција Међународног удружења новинара и критичара Фипресци доделила је своје традиционалне годишње награде по 25. пут, а уручене су на свечаности 8. фебруара у Музеју кинотеке.
Управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић захвалио је у име те институције културе Фипресцију Србија на дугогодишњој доброј сарадњи, изразивши наду да ће тако бити и убудуће.
На церемонији, коју је водио Иван Карл, приказани су инсерти из номинованих филмова, а награде – урамљене дипломе уручивали су чланови Фипресција.
Председник Удружења Борислав Анђелић истакао је да му је драго што је са успехом организована већ јубиларна, 25. додела Фипресци награда и то у временима која нису наклоњена филмској критици и филмској делатности уопште.
„Хвала свим награђенима и свим присутнима у овој сали која носи име нашег драгог колеге, филмског критичара и аутора Динка Туцаковића, некадашњег управника Музеја кинотеке коме се 19. фебруара навршава пет година од смрти. Ово место за нас има посебан значај и зато смо остали верни сали у Косовској улици и сада када постоји репрезентативнија у згради Кинотеке у Узун Мирковој“, рекао је Анђелић.
Награду за животно дело и трајни допринос српској кинематографији примио је филмски и телевизијски сниматељ Ђорђе Николић. Исто признање постхумно је додељено филмском критичару и драматургу Александру Д. Костићу (1962-2017).
У конкуренцији за најбољи филм било је 12 наслова српске продукције премијерно приказаних у биоскопима и на фестивалима у Србији током 2017. године. У осталим категоријама номиновано је по пет остварења.
За најбољу режију су, поред Вулетића, номиновани Емир Кустурица („На млечном путу“), Југ Радивојевић („Зона Замфирова 2“), Предраг Велиновић („Нигде“) и Марко Костић („Козје уши“), а ти филмови су били у конкуренцији и у више других категорија.
Слобода Мићаловић је победила у конкуренцији са Бранкицом Себастијановић, Маријом Бергам, Горицом Поповић и Мирјаном Карановић.
За најбољу главну мушку улогу, поред Тодоровића, номиновани су Емир Кустурица, Милан Васић, Небојша Миловановић и Раде Ћосић („Афтерпарти“).
За најбољу фотографију награђени су Мартин Шец и Горан Воларевић и за сценографију Горан Јоксимовић („На млечном путу“), за музику Немања Мосуровић („Проклети пас“), за монтажу Ђорђе Станковић („Афтерпарти“), за костим Јелена Стокућа („Зона Замфирова 2“).
Награду за најбољи дугометражни документарац освојио је филм „Друга страна свега“ Миле Турајлић.
Најбољи страни филм приказан у Србији прошле године био је руски „Без љубави“ Андреја Звјагинцева, у дистрибуцији „Мегакома“.
Примајући награду за „Реквијем за госпођу Ј.“ продуцент Ненад Дукић, иначе доајен филмске критике, приметио је да су у једном периоду многи глумци почели да се баве продукцијом и уз осмех додао да је можда дошао ред на критичаре.
„Лепо је када један филм обједини награде – оне које на фестивалима додељују жирији састављени углавном од редитеља и глумаца и оне о којима одлучују критичари“, рекао је Дукић, наводећи да је „Реквијем за госпођу Ј.“ награђен на фестивалима у Немачкој, Италији и на Фесту, а добио је и Фипресци награду на фестивалу у Софији.
Како је додао, волео би када би у српској кинематографији било више друштвено ангажованих филмова, када би редитељи и сценаристи већу пажњу посвећивали проблемима који нас окружују, јер ово време нуди пуно више изазова и тема него у доба чувеног црног таласа 70-их година прошлог века.
Бојан Вулетић је цитирао славног пољског синеасту Анджеја Вајду да редитељ има обавезу ако је филм лош да каже да је његов, а ако је добар, да говори – наш филм.
„У том смислу хвала целој мојој екипи. Редитељ је на неки начин само први међу једнакима. И сценарио је само један део у низу потребном за настанак филма, али јесте уметничко дело“, рекао је Вулетић.
Слобода Мићаловић је, захваљујући се члановима Фипресција, изјавила да „глумци често кажу како им критика није толико важна, посебно када су оцене лоше“.
„Ова награда добија на тежини управо зато што долази од стручне критике, а припада и целој екипи „На млечном путу“ која је уложила велики труд током три и по године настанка филма“, рекла је она додајући да награду посвећује свом покојном оцу, глумцу Драгану Мићаловићу.
Срђан Тодоровић је изјавио да је затечен овом наградом која за њега има специфичну тежину.
„Ми глумци углавном добијамо награде од жирија у којима су други глумци или редитељи, сценаристи, а ова ми је прва од филмске критике, коју ценим и поштујем. Не бих се сложио са Слободом да нам критика није важна. Битно ми је шта прочитам о својој улози у новинама. Нарочито кад ме похвале“, казао је Тодоровић.
Редитељка и сценаристкиња Мила Турајлић је скренула пажњу да је документарни филм од ове године уврштен у сталне категорије за награде Фипресци Србија и изразила задовољство што је домаћа критика препознала и одлучила да вреднује ту врсту филмског стваралаштва.