Skip to main content
Дан Југословенске кинотеке биће обележен 6. јуна отварањем 23. Фестивала нитратног филма и уручењем Златног печата, највишег признања Кинотеке, а овогодишњи добитници су Слободан Шијан, Милорад Јакшић Фанђо и Радослав Зеленовић.

 

На годишњицу прве филмске пројекције у Београду, и на Балкану (6. јуна 1896.), биће уручене и Плакете Југословенске кинотеке, најавио је директор Кинотеке Југослав Пантелић 2. јуна на конференцији за новинаре, којој је присуствовао и некадашњи дугогодишњи директор Кинотеке Зеленовић, поздрављен аплаузом новинара и чланова колектива.

Пантелић је истакао да су добитници признања „људи који су својим стваралаштвом и дугогодишњим радом заслужили да и на овај начин скренемо пажњу на те личности и да им се доделом Златног печата и Плакета одужимо за све оно што су чинили како за светски и српски филм, тако и за нашу Кинотеку“.

Прослављени редитељ, филмски аутор и једно време директор Југословенске кинотеке Слободан Шијан награђен је за допринос српској, југословенској и светској кинематографији.

За допринос српској и југословенској кинематографији Златни печат добио је и чувени директор фотографије Милорад Јакшић Фанђо.

Радослав Зеленовић, културни посленик и филмски радник, добио је Златни печат за дугогодишњи допринос развоју Југословенске кинотеке.

Добитници Плакете Југословенске кинотеке су:

Миона Ковачевић, новинар – за дугогодишњу афирмацију филмске уметности у медијима на начин који подразумева истраживање, тачност и новинарску етику.

Иван Карл, градски секретар за културу и филмски критичар – за допринос обогаћивању техничке збирке Југословенске кинотеке и дугогодишњу афирмацију седме уметности.

Дејан Дабић, уредник филмског програма Културног центра у Нишу и филмски критичар – за дугогодишњу сарадњу на издавачкој делатности Кинотеке, као и афирмацији седме уметности.

Петар Дуровић, кинооператер Архива Југословенске кинотеке за дугогодишњу успешну сарадњу и предан рад у установи.

Признања ће бити свечано уручена непосредно пред отварање Фестивала нитратног филма, 6. јуна у сали „Макавејев“.

Пантелић је подсетио да претходни, 22. Фестивал није одржан у јуну, због пандемије корона вируса, него тек крајем 2020. године, али је ипак омогућио заљубљеницима да погледају филмове који се ретко могу видети не само на нашим просторима него и глобално. Директор Кинотеке је изразио задовољство што Фестивал сада поново у свом традиционалном термину нуди публици 36 филмова из великог броја архива и кинотека из читавог света.

„Завидим онима који ће имати времена да погледају што је могуће више наслова. За не мали број филмова са програма ово је јединствена прилика да у њима уживате. У томе и јесте драж и значај Нитратног фестивала“, изјавио је Пантелић.

Уметнички директор и селектор Фестивала Александар Саша Ердељановић истакао је да је у кратком року, само шест месеци после претходног издања, припремљен програм под насловом „Нитрат 23“.

„У десет дана, од 6. до 15. јуна, видећемо 36 филмова из 26 архива из Ервропе, Америке и Азије. Надамо се да ће програм бити занимљив јер су филмови заиста разнолики по жанровима и по другим карактеристикама. Има ту филмова с почетка кинематографије, ту су нека од најзначајнијих дела немог филма, а и класици звучног филма, све до 60-их, 70-их година прошлог века“, рекао је Ердељановић.

Како је објаснио, програм је стваран „тако што смо контактирали пријатеље из других архива, пратили шта се дешава на најзначајнијим светским фестивалима немог и архивског филма, као што су они у Порденонеу, Болоњи и Сан Франциску, сазнавали који су филмови у међувремену пронађени и који су рестаурисани да би сада поново у пуном сјају изашли пред публику“.

Фестивал ће отворити амерички авантуристички филм „Моран са брода Лејди Лети“ (1922), у којем је играо славни Рудолф Валентино, али не као обично улогу латино љубавника, већ хероја који се бори на броду против зликоваца и кријумчара, спасавајући девојку Моран.

Ердељановић је скренуо пажњу и на вероватно најбољу међу многим екранизацијама романа „Јадници“ Виктора Игоа. Француски филм из 1934. године у режији Рејмона Бернара траје чак 285 минута и биће приказан у три дела, а красе га величанствене улоге Харија Бора као Жана Валжана и Шарла Ванела као инспектора Жавера.

Ту је и египатски супер спектакл „Саладин“ (1963) Јусуфа Шахина, који приказује арапско виђење крсташких ратова, а по оцени селектора може да изађе на мегдан с било којим америчким историјским спектаклом.

Први Вуков сабор у Тршићу (1933)

„За нас је значајан програм филмова које смо последњих година пронашли и идентификовали у нашем Архиву. Наиме, неки филмови, нарочито с почетка кинематографије, немају шпице, па је тешко утврдити ко их је и када радио. Ми смо успели да пронађемо осам филмова које до сада нисмо приказивали. Међу њима је за нас свакако најзначајнији „Први Вуков сабор у Тршићу“ 1933. године. Од делова негатива који се чувају у једном давном депозиту Етнографског музеја успели смо да реконструишемо и саставимо тај филм о Вуковом сабору, најзначајнијој културној манифестацији код нас“, нагласио је Ердељановић.

Лекар за жене (Frauenarzt Dr. Schäfer, 1928)

„Видећемо и Светислава Ивана Петровића у филму „Лекар за жене“ (1928) Јакоба и Лујзе Флек. У последње време готово сваке године се открије неки нови филм наше велике звезде, деценијама заборављеног Петровића, који је снимио преко 110 филмова у свету. Пре пар година у Данском филмском институту је пронађен „Лекар за жене“, један од четири филма брачног пара Флек у којима је играо Петровић. Задовољство је да смо од Аустријског филмског архива успели да добијемо копију, која после Бијенала наставља да се приказује по Европи“, рекао је Ердељановић.

На затварању Фестивала, како је најавио, имаћемо премијеру америчког филма „Три жене“ (1924) Ернста Лубича, који тек што је дигитално рестаурисан у кинотеци у Рочестеру, док ће један од најбољих португалских немих филмова „Марија од мора“ (1930) Хосеа Леитаоа де Бароса бити приказан само дан после премијере у Лисабону.

Где свеће тмурно горе… (Where Lights Are Low, 1921)

Ердељановић је поменуо и филм „Где свеће тмурно горе“ (1921), у којем је главну улогу играо јапански глумац Сесуе Хајакава, звезда немог филма (касније познат по улози у филму „Мост на реци Квај“). „То је једина копија на свету. Пронађена је у нашем Архиву. Ми већ годинама имамо сарадњу с националним архивом у Токију. Скенирали смо за њих тај филм, а дигитална рестаурација урађена је у Болоњи. Премијера је била лане у Порденонеу, који је био онлајн. Сада ћемо тај „наш“ филм видети на великом платну“.

О квалитету фестивала, истакао је селектор, говоре имена аутора. Међу њима су, поред поменутих, и Михаил Ром, Жилијен Дививије, Иштван Гал, Алан Дван, Виторио Котафави, Вилхелм Дитерле, Жан Епштајн, Отакар Вавра, Дзига Вертов.

Фестивал нитратног филма имаће и госте, представнике кинотека, истраживаче и теоретичаре филма, углавном из региона, али и Европе, мада у мањем броју него ранијих година због ситуације с пандемијом.