Програмом „Африка кроз жанрове“ Југословенска кинотека пружа београдској публици ретку могућност да се упозна с филмовима из афричких земаља, који ће бити приказивани од 28. априла до 5. маја у сали „Макавејев“.
„Програми овог типа од великог су значаја, јер имају за циљ да прошире филмске, али и културолошке и друштвене хоризонте. Филмски канон двадесетог века базирао се у највећој мери на европском и холивудском стваралаштву, уз одређене изузетке. У новом веку долази до осетнијег пробоја филмских аутора из других делова света, што представља један позитиван тренд који би требало да постане нешто што се подразумева приликом креирања репертоара, програма, фестивала и сличног.
Програмом „Африка кроз жанрове” Југословенска кинотека започиње ту праксу и у наредном периоду можете очекивати још сличних филмских циклуса, који, поред Африке, афирмишу и кинематографије Азије и Јужне Америке.”, изјавио је директор Југословенске кинотеке, Југослав Пантелић.
Циклус обухвата 12 филмова из 60-их и 70-их година прошлог века од којих су 4 рестаурирана, а реализује се у сарадњи с Кинотеком из Болоње.
Куратор програма Дуња Кустурица истиче да су то класици египатског, алжирског и сенегалског филма, као и филмови из Камеруна и Анголе, у којима су сажети комплексни проблеми сиромаштва и беде потлачених народа, њихове наде, разочарања, потрага за идентитетом, питања улоге жене у револуцији и породици.
Наиме, у време ослободилачких ратова и деколонизације афричка кинематографија проналази свој аутентични израз у раскринкавању постојећих политичких структура, суочавању с колонијалном прошлошћу и потрази за слободом, а са циљем побољшања људске субине и буђења националне свести, оцењује Дуња Кустурица.
Међу египатским класицима који ће бити приказани су аутори чија се дела могу уврстити у египатски неореализам и учесници су канског и венецијанског фестивала, Јусеф Шахин, Хенри Баракат и Шади Абдел Салам чији је филм продуцирао сам Роберто Роселини.
Из Алжира ћете имати прилике да видите вестерн Тевфика Фареса као и два филма Мухамеда Лакдар Хамине, између осталог чувени „Хроника година ватре” са којим је пре тачно предесет година 1975 награђен Златном палму у Кану, у питању је једини арапски филм са тако високим признањем.
Усман Сембене, којег називају оцем афричке супсахарске кинематографије је свету подарио два значајна филма, „Црнкињу из…” и „Мандат” који говоре о неоколонијалном периоду, о суочавању са реалношћу и губљењем илузија након такозваног ослобођења.
„Туђе дете” је први дугометражни филм икада снимљен у Камеруну, љубавна прича аутентичног афричког амбијента.
И „Самбизанга”, анголски филм француске редитељке Саре Малдорор о процесу ослобађања од португласког колонизатора из визуре жене.
Њихова рестаурација је део пројекта Афричко фимско наслеђе – иницијативе коју су креирали фондација „World Cinema Project“, Панафричко удружење филмских стваралаца и UNESCO, у сарадњи с Кинотеком Болоње.
