Јубиларни, 20. Фестивал иранског филма у Београду свечано је отворен 4. фебруара у Југословенској кинотеци, а након церемоније приказан је дугометражни играни филм „Мухамед, Божији посланик“ (2015) чувеног редитеља Маџида Маџидија, за који је сценографију креирао српски уметник Миљен Крека Кљаковић.
Програм је почео традиционалним интонирањем иранске и српске химне. Затим је приказан краткометражни документарац „Лепоте Ирана“. Многобројној публици у сали „Макавејев“ обратили су се управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић, амбасадор Исламске Републике Иран у Србији Рашид Хасанпур, помоћница министра културе Србије Данијела Ванушић и Миљен Крека Кљаковић.
Вујовић је истакао да Југословенска кинотека дуже од две деценије организује овај фестивал у одличној сарадњи са амбасадом и Културним центром Ирана, те да је публици представљено више десетина премијерних филмова кинематографије чија су остварења редовно присутна на свим великим фестивалима у свету, као и на Фесту и Фестивалу ауторског филма у Београду.
Захваљујући поменутој сарадњи један од најзначајнијих иранских редитеља Маџиди посетио је Београд 2004. године и том приликом примио највише признање Југословенске кинотеке – Златни печат за укупни допринос филмској уметности, подсетио је Вујовић.
Ирански амбасадор Рашид Хасанпур захвалио је Кинотеци на сарадњи и подршци, изразивши задовољство што се фестивал одржава уочи 43. годишњице победе исламске револуције Ирана.
„Филм је један од најпопуларнијих уметничких производа, с великим капацитетом за учење, образовање, просвећење и инспирацију. Уверени смо да различитости у култури и уметности, уз узајамно поштовање и интеракције, представаљају вредност. Глобализација би требало да пружи прилику да сви уметнички и културни домети буду доступни, а не да се намеће један стил или култура. Непоштовање друге културе, традиције и веровања под маском слободе говора никада не може да се оправда“, рекао је амбасадор, напомињући да су „за апсолутну осуду карикатуре и понижавајући приказ пророка Мухамеда, што су учинили у неким западним земљама“.
Према његовим речима, „ирански филм у својој основи има људску реалност и плементи је покушај достизања мира и среће, што је мисија сваке велике религије и културе“.
„Ирански филмови приказују културу и цивилизацију стару више хиљада година. Тако су и задобили високо место у свету, вредне награде и многобројну публику“, истакао је амбасадор Хасанпур. Он је навео да је од првог иранског филма из 1933. године до сада снимљено око 3.500 филмова, од тога током четири деценије од револуције – 2.600. Освојили су чак 3.700 награда у свету на више 3.500 фестивала и других такмичења. Амбасадор је додао да пре револуције жене нису снимале филмове, а сада у Ирану ствара 25 редитељки.
Филм „Мухамед, Божији посланик“, који приказује детињство пророка у 6. веку, био је најскупљи и највећи пројекат у историји иранске кинематографије, а после Београда видеће га и публика у другим градовима у Србији, најавио је амбасадор Хасанпур. Он је захвалио новом саветнику за културу амбасаде Ирана и директору Културног центра Амиру Пурпезешку, као и институцијама културе у Србији на реализацији овог и предстојећих програма у марту, посвећених песништву и музици.
Данијела Ванушић је истакла да се ове године обележава 85 година дипломатских односа Србије и Ирана, а да у укупној сарадњи две земље култура заузима истакнуто место. Подсетила је да је пре неколико година Филмски центар Србије потписао протокол о сарадњи са иранском Параби синема фондацијом „што је био ветар у леђа сарадњи у области филма, укључујући и копродукцију“.
„Иран је у читавом свету препознат као земља посебне филмске поетике, нама блиске пре свега због своје суптилности и способности да сликом и речју, наизглед једноставно, с лакоћом пренесе најдубље емотивне доживљаје“, оценила је Данијела Ванушић.
Фестивал иранског филма, како је додала, „једна је од значајних културних манифестација која гради мостове, спаја вибрантност културе и доприноси међусобном упознавању“.
„Иран је земља која баштини традицију стару неколико миленијума, па је и њена култура разнолика и богата, а иранска кинематографија не само да заузима важно место на светској мапи, већ је и због свог специфичног стила ирански филм извршио значајан утицај на филмски израз глобално“, рекла је Данијела Ванушић, наводећи дела великих редитеља Маџидија, Ашгара Фархадија, Абаса Кјаростамија.
Миљен Крека Кљаковић је изјавио да је био пријатно изненађен када је обавештен о учешћу филма „Мухамед, Божији посланик“ на фестивалу у Кинотеци.
„Филм смо снимали пре седам-осам година. Мислио сам да је скоро заборављен, али срећна је околност да се сада приказује и да ћу га заједно са публиком гледати и ја који га још нисам видео на великом платну“, рекао је Кљаковић.
Истичући да је „Маџиди врсни редитељ који је добио силне награде по свету“, поменуо је да су на овом филму ангажована и нека велика имена светског филма као што је директор фотографије Виторио Стораро, троструки оскаровац, костиме је радио Мајкл О’Конор из Енглеске, а визуелне ефекте Скот Андерсон, такође оскаровац.
„Сценографски посао био је заиста велики. Да није било мојих сарадника, као и искусних филмских радника из Ирана тај посао не верујем да бисмо привели крају. Декор и данас стоји на истом месту где смо га изградили. Срећа је да се одржава, пази и чува, под покровитељством владе Ирана“, рекао је Кљаковић.
Поводом јубилеја Фестивала иранског филма уручене су захвалнице челницима и сарадницима Кинотеке ангажованим на реализацији ове манифестације.
До 9. фебруара у Кинотеци ће бити приказано још пет филмова новије иранске продукције.
