Дан Кинотеке свечано је обележен 6. јуна у сали „Макавејев“, а добродошлицу на 76. „рођендан“ те институције, званичног назива Државни аудиовизуелни архив Републике Србије Југословенска кинотека, гостима је пожелео дирекор Југослав Пантелић, истичући неке од важних активности Кинотеке. Затим је, по традицији, отворен Фестивал нитратног филма, чије 27. издање траје до 17. јуна.
Пантелић је напоменуо да се тачно десети пут обраћа публици на Дан Кинотеке. Као оно што је упечатљиво обележило претходни период издвојио је процес дигиталне рестаурације филмова српске кинематографије.
„Када се саберу сви рестаурисани филмови у протеклих десет година, може се израчунати да смо објављивали по једну рестаурацију на два месеца, што је више него добар резултат. На тај начин смо публици пружили прилику да велики број филмова које воли погледа поново у оном издању у каквом су били када су тек снимљени, а и да подсетимо на неке не толико популарне, а изузетно значајне и квалитетне наслове“, изјавио је Пантелић.
Ова, 2025. година за Југословенску кинотеку је у знаку редитеља Живорада Жике Митровића, који је преминуо пре тачно 20 година.
„Поред велике ретроспективе његових филмова коју смо организовали почетком године, рестаурисали смо филм Убиство на подмукао и свиреп начин и из ниских побуда, у оквиру пројекта А1 Кинотека, као и филм Нож, у пројекту Сезона филмских класика, који ће публика моћи да види крајем ове године. Осим тога, у склопу Фестивала нитратног филма, 7. јуна ће моћи да се погледа филм Мис Стон, који је Жика Митровић режирао за Вардар Филм Скопље. Одмах по завршетку фестивала, 18. јуна очекује нас пројекција још једног филма овог аутора, Невесињска пушка (Јадран филм), чиме обележавамо 150 година од Херцеговачког устанка“, навео је Пантелић.
Као што је већ објављено, овогодишња добитница Златног печата Југословенске кинотеке је глумица Тања Бошковић. Награда ће јој бити уручена 9. јуна, када се ће бити и премијера дигитално рестаурисаног филма Кошава Драгослава Лазића, у којем је Тања Бошковић остварила своју прву главну улогу. Пантелић је истакао да је Кошава тридесет девета, а да је за јесен у плану 40. рестаурација у оквиру пројекта А1 Кинотека.
„Очекује нас и премијера рестаурисаног филма Крадљивац бресака (1964) редитеља Вула Радева, као резултат пројекта у сарадњи с филмским архивима из Бугарске и Црне Горе, за који смо добили награду у оквиру Сезоне филмских класика“, најавио је Пантелић.
Директор Кинотеке Југослав Пантелић и председник Асоцијације европских филмских архива (ACE) Михаел Брегант
На крају је поменуо успомену из 2017. године, када је, заједно с тадашњим управником Архива кинотеке Стевом Јовичићем, отварао изложбу посвећену Светиславу Ивану Петровићу.
„Као једну од својих мисија истакао сам популарисање лика и дела овог нашег глумачког великана, чији је значај на предратној европској филмској сцени обрнуто сразмеран значају који му се придаје у нашој културној средини. Пожелео сам да се писци, сценаристи, као и стручна јавност заинтересују за опус и биографију Ивана Петровића, која је интригантна и узбудљива једнако као и филмови које је снимао. И ево, док Фестивал нитратног филма отвара управо дело у коме значајну улогу има овај глумац, изражавам задовољство што је недавно објављен роман Дионизије 1941: могућа историја Ивана Петровића, српског писца Миомира Петровића“, рекао је Пантелић.
Уметнички директор и селектор Фестивала нитратног филма Александар Саша Ердељановић, који је и покренуо ову специјализовану манифестацију, најавио је програм 27. издања
„Језиком бројки, ове године ћемо у 11 дана и 34 термина видети 45 филмова из 23 националне кинематографије, из 37 кинотека, архива и сродних институција, уз учешће 35 гостију из 17 земаља. Тренутно већ имамо госте из десет земаља“, истакао је Ердељановић.
Изразио је и уверење да је овогодишњи програм најбогатији у жанровском смислу: „Имамо све жанрове, од криминалистичког филма, драме, комедије, хорора, научне фантастике, вестерна, документарног филма, спектакла. Једино немамо анимирани филм“.
Ердељановић је рекао да је „за избор филмова значајно да то буду они који никада нису били приказани у Београду и Србији или су приказани пре 60-70 година, да то буду филмови који су новооткривени, филмови редитеља чији је рад ревалоризован и који данас, код савремене филмске критике, имају далеко боље име него у прошлости, као и филмови који су пронађени након што се деценијама сматрало да су изгубљени“.
Нитрат 27 приказаће филмове Роберта Роселинија, Романа Винољија Барета, Мартина Фрича, Маргарите Барскаје, Вернера Хохбаума, Густава Моландера, Курта Герона, Рихарда Ајхберга, Јоргоса Завеласа…
„Све су то истакнута дела махом европске кинематографије, мада имамо и филмове из Америке, Кине, Јапана“, рекао је Ердељановић.
Најављујући филм одабран за свечано отварање – француски спектакл из доба немог филма Кенигсмарк (1923) у режији ветерана Леонса Переа, истакао је да се Иван Петровић, Србин из Мађарске, који је играо епизоду, толико свидео Переу да га је ангажовао за главне улоге у два своја наредна филма – Нага жена (1926) и Моргана сирена (1928).
На затварању фестивала биће приказана америчка комедија Фреда Њумејера и Сема Тејлора Освајач жена, или Стидљива девојка (1924), с Харолдом Лојдом у главној роли.
„То је сигурно једна од највиртуознијих и најлуђих комедија двадесетих година коју је снимио Харолд Лојд, неправедно потцењен у односу на Чарлија Чаплина и Бастера Китона. Та пројекција на Нитрату имаће посебну музичку пратњу, у мало модернијој форми“, рекао је Ердељановић.
Пројекцију Кенигсмарка пратио је на клавиру Милош Станојевић, који ће свирати и уз друге неме филмове у оквиру фестивала.
