Дигитално рестаурисана копија документарног филма „Крунисање краља Петра I Карађорђевића“ (1904) премијерно је приказана на свечаној пројекцији у Југословенској кинотеци 21. септембра, тачно 120 година од настанка најстаријег сачуваног филма снимљеног у Србији, на чији су значај указали министар културе Никола Селаковић, престолонаследник Александар Карађорђевић, директор Кинотеке Југослав Пантелић и заменик директора за филмско-архивску делатност Александар Ердељановић.
Директор Југослав Пантелић пожелео је званицама добродошлицу у Државни аудиовизуелни архив Републике Србије Југословенску кинотеку, како од овог лета гласи званични назив те институције.
„Гледање филма је, на неки начин, увек поглед у прошлост, али и оживљавање те прошлости, њено присуство овде и сада. На томе се заснива суштина Кинотеке, али у случају као што је овај постајемо нарочито свесни, па и фасцинирани значајем који филмски запис може имати, могућношћу да завиримо у свет од пре 120 година. Ако, поврх свега, тај свет препознајемо као свој, ако говори нешто важно о нама, онда се осећај који имамо у сусрету са таквим сликама тешко и може описати“, изјавио је Пантелић.
Истичући да је тренутак настанка овог филма по много чему значајан за историју нашег народа, оценио је да чин крунисања краља Петра, унука вожда Карађорђа, на стогодишњицу Првог српског устанка, симболично представља почетак модерне српске државе.
„Сам филм поседује прегршт квалитета и вредности које препознајемо са ове временске дистанце. Арнолд Мјур Вилсон и Френ Сторм Мотершо снимили су материјал који нас узбуђује на много начина. Поред импресивне поворке, која се креће од Двора ка Саборној цркви и обратно, краља Петра као централне фигуре, али и других значајних личности, пред нама се нижу призори улица главног града. Сниматељ је показао, за то време, завидно умеће у компоновању слике, осећај за динамику кадра и одабир призора. Тако пред нама дефилује шаренолик свет, од господе у оделима и с цилиндрима и дама са шеширима, преко људи обучених у раскошне народне ношње, до деце која показују своју природну радозналост за нове појаве као што је тада била филмска камера“, рекао је Пантелић.
Како је додао, можемо осетити атмосферу тадашњег Београда, зачетке оне његове живости и разноликости које ће до изражаја доћи у годинама након Првог светског рата и које ће га красити све до данашњих дана.
Министар Селаковић је указао на значај и симболику „датума који обележавамо, у коме се стапају историја српске државе и историја српског филма“.
„Крунисање краља Петра I може се узети као тренутак у којем отпочиње историја Србије 20. столећа. То је почетак трубулентног раздобља које ће у ковитлацу дешавања донети прогрес на толико много поља, али и непрестане изазове и борбу за опстанак“, изјавио је Селаковић, подсетивши на демократско успостављање парламентаризма „прилично напредног за тадашње европске стандарде“, али и на потресе који су наредних деценија задесили Европу, а и читав свет.
Селаковић је истакао да је „чин крунисања краља Петра на стогодишњицу Првог српског устанка имао изражену симболику континуитета, повезивања прошлости и традиције с модерношћу и погледом у будућност“, као и да је „тај догађај, и поред свих немира који су му претходили, али и оних који су се могли наслутути у будућности, одисао вером и оптимизмом“.
„Велика је привилегија што том догађају можемо да приђемо путем првог сачуваног филма снимљеног на простору Србије и снимљеног о нама. Почетак нове ере овековечен је управо путем филма, медија који ће ту нову еру у великој мери и обележити“
„Краљ је донео нови поредак, ишао је у корак с духом времена, али је оличавао и темеље традиције, поузданости, посвећености и остао је упамћен као владар близак народу“, рекао је Селаковић.
Помињући народне стихове „Чича Пера јаше коња бела“ и управо такав кадар краља на белом коњу у овом филму, Селаковић је констатовао да је то иконична слика, нешто више од документа јер се у њој стапају историја и легенда, односно узбудљиво укрштање визуелног записа с колективном меморијом.
Праунук краља Петра I Александар Карађорђевић изразио је задовољство због обележавања јубилеја, 120. годишњице крунисања.
„Велика је срећа за народ Србије да захваљујући Кинотеци имамо сачуван тај историјски моменат на филму“ рекао је он, те подсетио на обострану љубав народа и краља Петра.
„Српски народ га и данас памти с великим поштовањем и топлином. Био је велики владар једне по територији мале, али јаке и поносне земље. Водио је свој народ кроз бројне тешкоће, патње и страдања. Радио је то истрајно и чиста срца. Поставио је темељ демократије и институција у политички и друштвени живот Србије. Дао је слободу нашем народу од вековног робовања. Његов допринос нашој отаџбини и тековине његовог времена живе и данас. На то треба да будемо поносни“, изјавио је Александар Карађорђевић.
Заменик директора Кинотеке за филмско-архивску делатност Александар Ердељановић упознао је публику са низом интересантних детаља о настанку и даљој судбини филма енглеске производње „Крунисање краља Петра I Карађорђевића и путовање кроз Србију, Нови Пазар, Црну Гору и Далмацију“ (1904).
Снимање је организовао почасни конзул Србије у Шефилду, адвокат Арнолд Мјур Вилсон, а сниматељ је био Френк Сторм Мотершо из Шефилд фото-компаније. После крунидбених свечаности они су наставили путовање по крајевима у којима је живео српски народ.
Ердељановић је описао и сложен процес рестаурације тог филма поводом стогодишњице (2004), као и шта је урађено током нове, дигиталне рестаурације која је управо обављена у Кинотеци.
Интегралну верзију (крунисања и путописа у трајању од 86 минута) публика ће моћи да види на бесплатној пројекцији 25. септембра у сали „Макавејев“.
