Септембарско издање часописа „Кинотека“ објављује есеје о великанима домаћег и светског филма – Мији Алексићу, редитељу Вилијаму Фридкину и драмском писцу и глумцу Сему Шепарду.
Часопис доноси интервју с редитељем и деканом ФДУ Милошем Павловићем, приказ књиге о снимању филма „Сутјеска“, којем је посвећена и критика из прошлости, а ту су и критика актуелног филма „Опенхајмер“, текстови о Филмској секцији Југословенске кинотеке и о Фестивалу етнолошког филма, као и о траговима које су на филму оставили Џејн Биркин, Жилијет Менијел, Карл Дејвис, Стив Форест и Марко Ратић.
Нови број „Кинотеке“ отвара текст Маријане Терзин Стојчић поводом стогодишњице рођења великана српског глумишта Мије Алексића, коме је посвећена и насловна страна 81. броја. Ауторка нас подсећа на његову изузетну каријеру на радију, телевизији, филму и у позоришту и констатује да је Мија Алексић „постао домаћа звезда која нас је током четири деценије глумачког прегалаштва засмејавала до суза и терала на размишљање, успешно дајући свом дару простора за комику, драму и трагедију“.
О америчком редитељу Вилијаму Фридкину, који је пеминуо овог лета, пише Никола Јовић под насловом „Терор стварности грађанина Фридкина“ као о уметнику који је „приказивао терор у непосредном и непатвореном облику“, а сматран је и за „претечу и сапутника” новог таласа и био „један од ретких који су намерно тражили судбину“.
У тексту „О љубави, слободи, музици“ Бојан Вулетић се опрашта од Срђана Кољевића, једног од „најзначајнијих филмских аутора, сценариста, редитеља и професора сценаристике како на простору бивше Југославије и Балкана тако и ван њега“. Несебично је помагао колегама, а све његове приче баве се љубављу – „оне су и смешне и тужне, трагичне и пуне наде, некада бруталне, али увек нежне, истините и искрене, какав је и сам био“.
Програм Мој избор за септембар је саставио редитељ Милош Павловић, декан Факултета драмских уметности. У интервјуу за наш часопис изјавио је да је бирао филмове који су у различитим периодима живота оставили снажан утисак на њега. Признао је да је пожелео да сам режира све те сценарије, а као добар филм описао је онај уз који заборавите да сте у биоскопу.
Зоран Јанковић пише о Патриши Хајсмит, ауторки многобројних екранизованих романа („Талентовани господин Рипли“, „Странци у возу“), коју је „понајпре мамило да одгонетне и предочи зашто се нешто догодило, зашто је дошло да њени „јунаци“ крену пут злочина, мржње, зависти, опсесије, освете…“, а затим анализира документарац Еве Витије „Волети Патришу Хајсмит“, у чијем је фокусу њен „мање познат, ако не и темељно криптичан интиман/приватан живот“.
Овог лета навршило се 50 година од премијере ратног спектакла „Сутјеска“ у режији Стипе Делића. Часопис доноси приказ књиге „Филмска Сутјеска“ (1973) новинара Џавида Хусића који је био ангажован да „организује публицитет једног овако значајног филма“. У екипи је провео осам месеци, а овом књигом покушао да „објасни шта се, заправо како догађало“, на шта упућује поднаслов „Хроника једног снимања“.
Истим поводом пренет је текст Ранка Мунитића „Документи о кинематографији – Истина именом Сутјеска“ (објављен 1973. у часопису „Око“). Мунитић оцењује да је „за разлику од претходних филмова те врсте, „Сутјеска“, по свој прилици, најбољи резултат који је из датих околности могао услиједити“, као и да филм који је дуго и мукотрпно настајао „више од Делићеве имагинације и способности одражава СЦИЛЕ И ХАРИБДЕ којима нам кипи кинематографија“.
„Последња америчка икона“ наслов је текста Ане Марије Роси о Сему Шепарду (1943-2017), који је написао педесетак драмских комада, 32 филмска и телевизијска сценарија, играо у 67 филмова и ТВ серија, два пута се опробао као редитељ, био миљеник публике и критике. Ауторка наводи изјаве из Шепардових интервјуа и његове последње књиге „Онај изнутра“, сећања његових партнерки Пети Смит и Џесике Ланг, а цитира и текстове које су поводом Шепардове смрти писали Мома Мрдаковић и Миљенко Јерговић.
У анализи филма који је обележио ово лето Јован Марковић критикује медијску помпу око „Опенхајмера“ и тренд да се превише игра на важност теме, те оцењује да је Кристофер Нолан, нажалост, поклекао под теретом сопствених претензија – на визуелном плану не оправдава замисао о снимању на траци и приказивању у IMAX салама, на плану приче психолошки профил Опенхајмера остаје прилично раван, а Нолан се не бави много ни уопштеним етичким дилемама у вези са стварањем атомске бомбе.
О Филмској секцији, радионици за средњошколце која ове јесени започиње свој трећи циклус у сарадњи Кинотеке и Филмкултуре, пише Маша Сеничић, која је и ментор уз Радишу Цветковића и Јована Марковића. Ова секција је место састајања и отвореног дијалога са идејом да се младима понуде систематично знање о историји филма, жанровима, поступцима, али и поверење и разумевање у разговорима о идејама учесника радионице.
Часопис најављује 32. Међународни фестивал етнолошког филма, који се одржава од 29. септембра до 3. октобра. Главни програм биће приказан у Етнографском музеју у Београду, док ће посетиоци Кинотеке моћи да уживају у необичном специјалном програму.
Рубрике Трагови на филму и In memoriam подсећају на дело недавно преминулих филмских уметника. О једној од дива француског новог таласа Жилијет Менијел пише Маријана Терзин Стојчић, о славној глумици, певачици и манекенки Џејн Биркин – Бранислав Ердељановић, о америчком филмском и телевизијском глумцу Стиву Форесту – Ненад Беквалац, а о композитору Карлу Дејвису који је музиком дао нови живот немим класицима – Давид Кецојевић.
Поводом десетогодишњице смрти Марка Ратића, који се прославио као дечак глумац у филмовима „Крај рата“ (1984), „Чавка“ (1988) и другим, In memoriam је написала Анисја Стојковић.
