Програм Југословенске кинотеке „Сећање на“ од 17. до 19. децембра посвећен је костимографкињи Мирослави Мири Глишић (1918-1965), која је оставила значајан траг и у театру и у кинематографији.
Током успешне каријере, прекинуте саобраћајном несрећом у којој је изгубила живот пре тачно 60 година, креирала је костиме за више од 25 филмова угледних домаћих и страних редитеља.
Циклус у сали Кинотеке у Косовској улици отвара „Рафал у небо“ (1958) Војислава Бјењаша, о партизану који намерава да се освети четнику који му је побио породицу. За ту драму Мира Глишић је креирала костиме, а играла је и епизодну улогу.
Следи драма са елементима трилера „Те ноћи“ (1958) Јована Живановића, о несрећи у руднику и инжењеру који се двоуми да ли да спасе рудара који је љубавник његове жене.
Костими које је креирала Мира Глишић моћи ће да се виде наредне вечери у филму „Сибирска леди Магбет“ (1962) у режији чувеног пољског синеасте Анджеја Вајде. Улоге у тој адаптацији приповетке руског писца Николаја Лескова играли су прваци српског глумишта Оливера Марковић и Љуба Тадић.
Исте вечери на програму је и „Каролина Ријечка“ (1961) Владимира Погачића, костимирана историјска драма у којој је за насловну улогу ангажована енглеска глумица Ен Обри.
Костиме за иностране звезде, као што су Сидни Поатје и Ричард Видмарк, Мира Глишић је радила у копродукционом филму „Дуги бродови“ (1964) Џека Кардифа. Та авантура из доба Викинга приказује се трећег и последњег дана овог циклуса.
Избор из њеног опуса заокружује вишеструко награђивана ратна драма „Три“ (1965) Александра Саше Петровића.
Мира Глишић је била једна од најзначајнијих сликарки костима и костимографкиња педесетих и шездесетих година прошлог века код нас. Осим на филму, креирала је костиме и део сценографија за више од 60 позоришних представа, а радила је и у модној индустрији.
Зимски двоброј чаописа „Кинотека“ доноси сећања њене унуке, критичарке и теоретичарке филма Иване Кроња, која пише о „баба Мирином изузетном таленту за детаље историјске епохе, склад и истанчану палету материјала и боја“, о костиму као „споју маште, лепоте и функције“, али и о низу детаља из приватног живота.
