Некадашњи истакнути, али и једно време заборављени редитељ и сценариста Војислав Воја Нановић (1922-1983) поново је у жижи јавности поводом реализације његовог давног сценарија „Нечиста крв – грех предака“, по мотивима дела Боре Станковића.
Сценарио је адаптирала Милена Марковић, а филм у режији Милутина Петровића ових дана са великим успехом учествује на домаћим летњим фестивалима и крајем августа улази у редовну биоскопску дистрибуцију.
Паралелно са тим публика Југословенске кинотеке имаће прилику да се у програму Фокус упозна са пет Нановићевих играних филмова снимљених у периоду од 1948. до 1960. године.
На дан његовог рођења – 12. августа биће приказан „Чудотворни мач“ (1950), један од ретких српских и југословенских филмова у жанру фантастике и авантуре.
Та адаптација народне бајке о Баш-Челику, са Радетом Марковићем у главној улози младог јунака Небојше, била је врло популарна и временом стекла култни статус. Филм ће бити репризиран 26. августа у оквиру ретроспективе која се одржава крајем месеца.
У сали Макавејев, у термину од 18 сати, програм 23. августа отвара драма „Три корака у празно“ (1958), коју неки сматрају за најаву црног таласа.
Следе, 24. и 25. августа, „Циганка“ (1953) – адаптација Станковићеве „Kоштане“ и „Боље је умети“ (1960) – комедија са морске обале у време фестивала лаких нота, иначе последњи од Нановићевих осам играних филмова.
После „Чудотворног мача“ (26. августа), на крају циклуса 27. августа биће приказан први Нановићев играни филм „Бесмртна младост“ (1948) – драма о илегалцима у окупираном Београду током Другог светског рата.
Овај избор Kинотеке указује на жанровску разноврсност у стваралаштву аутора, у чијем је опусу и већи број документараца.
Војислав Нановић је рођен у Скопљу, а одрастао у Београду, где се школовао и каријеру започео као новинар, да би затим постао шеф прве редакције „Филмских новости“.
Kао редитељ и сценариста био је плодан и запажен, али му је у време критике црног таласа у социјалистичком друштву практично онемогућен даљи рад. Зато је 1963. отишао у САД, одакле се вратио због тешке болести крајем седамдесетих година.
У Америци је похађао филмску школу, бавио се монтажом, радио за ТВ компанију ABC, основао сопствену филмску компанију и снимао наменске пројекте, али је и наставио да пише сценарија и припрема игране филмове које би реализовао по повратку у Југославију.
Један од њих – сценарио „Нечиста крв – грех предака“ био је деценијама „загубљен“ у архиви некадашње ТВ Београд, све док се редитељ Милутин Петровић није, како је изјавио, заинатио да га пронађе и да данашњој публици представи рад једног од пионира домаће кинематографије.
